Delo

УСТАВНА И ДРУШТВЕНО-НОЛИТИЧКА НИТАЊА 417 дође инстиктивно, самом мисаоном операцијом у даном случају и тренутку. Али, наравио, оно онда нема у себи оне доследности и оне правилности, ослобођене од сваке противуречности, коју теорија даје. Отуда и Француски писац Мерлен бранећи закључке Француске скупштине од 4. августа 1789. позива се на «вечити и нпкад незастарели закони, с једне стране, а с друге стране налази да је у укидању Фидеикомиса било повратне силе али да је оно диктовано било општим, политичким разлозима! Такве разлоге вели Ласал теорија не може да одобри, јер се њима може све да одобри, и тим самим не може ништа да одбрани. Промењена правна свест народна граница је докле једно право у опште може да вреди, и кад је та граница достигнута, онда оно престаје бити право, те му нема више опстанка, нити онда може бити речи и о каквој накнади. И сад он прелазн на то да из самога свога принципа о повратној сили закона развије своју знамениту теорију о накнади за губитак стечених права. При томе, т. ј. у питању о накнадњ вели Ласал, прво се мора имати на уму: шта управо нови закон забрањује и искључује — да ли сам правни одношај, или само известан начин његова вршења. Једно право квалиФикује се као право не само садржином својом или захтевом, него и својством правнога основа или правне титуле из које се право изводи. И тек оба ова чиниоца чине једно позитивно, истинско право. Ја могу исту суму новаца, исту количину предмета, услуга да захтевам. Али се увек, при том, пита, да ли их ја тражим на основу уговора, или на основу законом датога уживања, или на основу стварнога права, или какве обавезе и т. д. Правна одређеност каквога истинскога права јавља се тек онда, кад се објекту или садржини права дода правни основ из кога оно потиче. Ако је сад обрт у правној свести такав, да он искључује и једно одређено, стварно или обавезно право од даљега опстанка,