Delo

418 Д Е Л 0 и, у исто време, искључује да се из тога правнога основа (нпр. господарских нрава) не може прибавити никакво право на предмете досадашњега права — онда је обрт потпун, и онда о накнади не може бити говора. Али ако прохибиција правне свести не иде тако далеко, него допушта да се и дање из дотичнога правнога основа могу ирава тећи, и то на досадашње правне објекте исте врсте, а искњучује само известан начин иравнога задовољавања, или стицања права — онда је ствар друкчија, и онда ова измена и промена добија облик накнаде. И то је онда у ствари управо само превођење једнога права из облика му забрањенога у облик који још није забрањен ; јер ту у истини право ocraje, само му се облик мења, те се, према том, једва и може звати накнадом оно што му се за то даје. Да објаснимо сад све ово примерима ради веће јасности. Француска скупштина 1789. године застала је дотадашњу Феудалну систему са њеним сваковрсним теретима, дацијама, кулуцмма, којима је личност и својина била везана. Једни од ових терета били су плод или ресултат господарске власти племства, црквених ордена и имали су свој основ у чистом личном праву. Други су опет били плод или ресултат уступања земље од стране господара. Што се првих права тиче гледиште нове правне свести било је : да лично господарство и правна разлика међу грађанима више у опште не сме бити, да из ове разлике не може више никакво право да постане. Према томе нова правна свест искључивала је и садржину тих права и основ правни из кога су она иотицала: њена је прохибиција у тој врсти права била, двкле, потпуна, тотална. Ту није нов облик на место старога долазио, ни једно право на место другога. Ту је сам један правни одношај уништен. И за то ту није било ни места ни за какву накнаду. Јер свака би накнада претиостављала, да права та у ствари и дање остају, а она су међу тим оглашена као изгана и прогана са свим из правне сФере. Са свим друкче стоји са другом врстом права, које је Француска скупштина затекла, и којима је основ у уступању земље од стране господара под извесним тешким погодбама. Нова цравна свест није овде искључила, да се из тога правнога основа не могу, и то на истим правним објектима