Delo

САДАШЊН ГРЧКИ ЈЕЗИК 443 мали необична тврђења од Грка и неких Европљана. Комиарети кратко и врло згодно псказује положај европске науке према новом грчком језику овим речима.1) „Neograeca sunt, non legunturu. Овог уздржавања није нестало ни у најновпје доба, и ако је од пре десетину година отпочело са свпм научно испитивање новога грчког језпка на темељу најновијих ресудтата индоевропске науке о језику. Хоћу да покушам, да ове моје наномене објаснпм на кратком псториском прегледу новогрчкпх студија. Прво бављење о новом грком народном језику почиње до душе још пре 1500. годпне, али је све до у наш век остало осамљено. Најстарпја (мени барем) нозната граматика изашла је у 1543. годннп; пз псте је еиохе Софианос; 1622. изађе од језујпте Г. Ћ&рмана, 1638. од Порција. Алп прп свем том модерна Грчка остаде „terra incognita* ; граматике су поглавпто служпле рнмској пропаганди на грчком пстоку. Као први учптељ новога грчког језпка у Немачкој хвали се тпбиншки проФесор Мартин Крусиус (1526. до 1607.), којијеуједно велико дело екупио све, што је својом преписком са Грцпма могао прибрати о Грчкој п новом грчком језику. Спомпњем из 17. века друго монументално дело, велики лексиконод Диканжа. кому до сада у опште нема наследника.* 2) Методички покушајп иеториског објашњења новога грчког језика иду ниак у наш век. У свима њимасве до посдедње деценије владала јеједна хипотеса, која није дала да се дође до правога знања о постанку новога грчког језпка. Ову хипотесу можемо у кратко обележптп као „еодскодорскуи п као „археоманшу“. Поглед да нови грчки језик са свим својим дпјалектнма пропзлази од „еолског“ п „дорског*, да према том носп врло старинскп характер, потиче од умилнога новогрчког лирпчара Христоиула (1770—1847). А крајем прошлог и почетком овога века отпоче буђење грчког народа, које на скоро доводе до борбе за осдобођење 1821 год. и на послетку иосле скоро четирстогодишњег ропства даде барем једном делу Грка слободу и независност. Очи целе Евроие биле су управљене на малени грчкп народ; мислило се да се видп где устају стари јунаци са Маратона, Термоппла и Саламине.*) А Грцима је стало било до тога,. *) Comparetti н. н. м. 2) Glossarium ad scriptores mediae et infimae graecitatis.... Auctore Carolo đn Fresne^ Domino d u C a n g e. 2 свеске (фолијо). Lugduni 1637. У предговору ce иретреса ,,đe causis corruptae graecitatis“. Године 1891 изишло je ово дело ненромењено прештампано (Кебнер? Бреслава). Речник ново-грчкога и немачког била би прека потреба; за сада, изузимајући горе наведене, морамо се номоКи употребљивим али кратким Legrand As&a'ov vsoM^vlhov каХ ^dcJIlk'ov, (Париз, Гарнје). Он је саставио и једну граматику, којој је богат садржај. — О новнјим помоћним средствима за мрактично учење новога грчког језика види пишчев Anzeiger I 46. *) Упор. Напомену 2. Да је интересовање за стару Грчку било од значаја за потпомагање грчке борбе зу слободу, показује између осталога и силно заузимање знатннх класичних Филолога (на пр. Тирша) за грчку ствар.