Delo

САДАШЊП ГРЧКП JE3UK 44 следње десетине годпна оддучно п с добрпм разлозима устаде један Грк, Георгије Хацидакис, противу дотадашњег пстраживања. II Хацидакис је школован у Немачкој ; као ђак познатога научнпка Делбрика у Јенп, он се упознао са најновпјпм ресултатпма индогерманске науке о језику u њенпм методима. ДеФнеров углед у новогрчким стварима био је управо на врхунцу, кад је Хацпдакпс у низу полемпчних чданака доказао, да се никако не може одржатп дотадањи метод пспптивања1); оиравданп иодсмех погоди све „ссцхсиоџагесд". Хацпдакпс показа са толпко нсто оштроумностп колпко н научности да новп грчкн нпје пелашки, није еолскодорскп, нпје ни покварен ропскп дијалекат, већдајебаш прнродни даљп развптак xoivrj, то јест јелпнпстпчког заједничког језика. Скоро сво оне тобожње старинске особпне п траговп дијалеката показалп су се као сенка; у xoivii су открпвене праве клпце за новн грчки; нови грчкп дпјалекти пзлазе као диФеренцнране баш овога народног језпка, којп је пропзашао пз xoivrj*) Тпме бп ударен темељ, показан пут, којпм се може ностпћп нсгорпско објашњење новога грчког језика. Ресултатп Хацидпкисовн брзо су стеклп прпзнања. К. Фој, К. Крумбахер, Ј. Психари, В. Мајер ударилп су путем, којп је он показао. Алп и сам Хацидакис у многобројнпм расправама радпо је журно и даље на стварању граматпке новоме грчком језпку. Најновије време донело нам јеједно веће дело од овога одлпчног научника.* 2) Баш Хацидакис јеуправо чврсто основао језпчно испптивање новога грчког као науку. Ова најмлађа грана пндогерманске науке јесте тако рећп плод борбе; „7icczij() поХерос 7tdcvTcovu п овде се опет показао. II у борбп, у полемици пшла је нова наука даље: тако се подела оштра распра пзмеђу Хацпдакиса п Психарија око народног грчког језпка у средњем веку.3) Стање грчкпх текетова пз средњега века тако је, да се исторпја језпка само пажљпво може њима послужптп; јер п у народским делпма књпжевним пмамо смешу од научнпчкпх (архаичкпх) облпка, чудовпшнпх погрешнпх образовања (по антпчком угледу) п народнпх елемената. Оскудпца у споменпцпма непскваренога народног језпка пз доба познпје старпне свакојако је п сметала тако за дуго да се сагледа право порекло * 0 цаконском дијалекту види ниже. Ј) У кратко пре тога (1880) биле су изишле обе прве свеске ДеФнерова Архива; у Х-тој свесци грчкога часописа (1881) год. излази Хацидакис са својим темељитим члаицима: Xv/jflolai slg sgtoqlccv rrjg vsccg sllr/vcijg хуХааатје, стр. 1—28, 85—128, 208—250; даље 'Епглдсасд slg r6 'Aq%sIov zov M. AscpvsQ, стр. ј>1—486 (краћа реценсија у Bezzenb. Beitr. VI. 326--336). 2) G. N. H a t z i d a k i s, Einleitung in die neugriechische Grammatik. Jndogerm. Gram matiken. Band V. Leipzig, Beitkopf &Hartel, 1892. Ово дело обухвата заједно Хацидакисове студије и тако чини да су прнступније. 3) Ближе о том види Психаријеве Essais, у Berl. philol. IVochenschrift 1888 год. Бр 17, 18, 20 и Хацидакисово Zur Gesshichte des Mittel — und Neugriechischen у Kuhns Zeitschrift XXXI 103—153.