Delo

448 Д Е Л 0 језнка. Прн овом претресању ми увек полазимо од Фонетпчког п Флекспвног склопа дпјалеката, јер он чпнп језгру језпчне особптостн. На супрот тому, не може се порећп, да су дијалекти врло често у речима сачувадп старо добро језпчно, што ]е у обпчном, свакидањем говору без трага нестало. Сваки пдиотпкон новога грчког показује нам ту појаву; грчки скушвачп Формално иду за тим, да плуструју ову страну пстражнвања наречја. Што се тиче времена, кад је настало цепање koivtj у дпјалекте: мучно се данас може пћп даље од општег расматрања: а priori je вероватно, да се диФеренцирање старога заједнпчког језпка ставља још у врло рано доба, због његовог далеког простпрања по целом пстоку. Не може у опште бптп да је xoivrj пкада бпо са свпм једноставан језик : друкчпје је говорен у Александрпјп, друкчпје у Малој Азпјп, а друкчије у Македоннјн. На протнв мора се опет узетп, да је оштрпје пндпвпдуалпзовање новпх дпјалеката почело тек неко време пошто је сасвпм нестало старих наречја, дакле после неколпко векова по Хрпсту; пначе бп се тешко могло појмптп, за што старп дпјалектн нису скоро нпкако утпцалп на стварање садашњпх дпјалеката. Даље средство за одређпвање термпна post quem u ante quem дају нам ова два Факта: основнп знакзаподелу дпјалеката у две главне групе (о чем ће битп одмах говора) могао се тек онда образовати, пошто је већ бпо пзведен вокалпсам п начин нагласка у повој Фасп у језпку, јер за ту поделу мора се безусловно напред узетп, да су вокалнп односп већ добпди нов облпк : а познато је да је распадање старога грчког епстема вокалног (моноФтонгпзпрање, птацисам, губптак старог квантитета) п прелаз од мусикалног нагласка на експпраторски извршен од прплпке у 3. до 5. века — што се најлепше слаже са нашпм расматрањпма. Термнн ante quem даје дпЈалекат онпх Грка, којп су се пре II. века иселилп у Доњу Италпју (Бова, Тера д’Отранто), оделидп се од грчке домовпне п самостално се даље развијалп. Ну доњо-пталпскп грчкп већ јасно показује знаке јужногрчког наречја, може бптп нарочпто пелопонеског — што потврђује, да је већ много пре II. века бпло одвојенпх дпјалеката. Већ смо неколпко пута говорплп о деобп новпх грчких дпјалеката. Прп садашњем стању испптпвања још није могуће датп статнстпку и спстематпчну подеду њпхову, јер је до сада још врдо мало дпјалеката тачно обрађено, онако као што захтева наука о језпку. Ипак се пстпчу две главне групе, северна п јужна, којима је међа 38. степен шпрпне. Хагџдакис је први увидео ову основну деобу, јер je пошао од односа међу вокалпма и у њима нашао природни прпнцип за дељење: особпна је севернога грчког редуцнрање односно потпуно нестајање ненаглашенпх i- п и- гласова и мукдост односно слабљење ненаглашенога о п е у и п i, док јужнп грчкп оставља ове вокале у опште непромењене1). l) Примери (по Хацидакису): јужно грчки тccql северно грчки n&d^L, tgrjfiog tgfiovg, fitjvcbv [ivćbv, \hjfiog &fios, xoifiov[uxL xfiovfu, ntLQU^(o n^ct^ov, (jOvxtvzQL flxtvTQL, xQf(j(jctTL -AgtflfiuT, xcclqos xlqos, аууеХод uyyLlovg, cptQco cptQOv, и т. д. Из ово мадо примера видимо већ, да је овим променама узрок у новом облику вокадисма.