Delo

СЛДЛШЊИ ГРЧКП ЈЕЗИК 449 Северни к јужни грчки, као шго се чини, тачно су одељени један од другог: тако на пример пзмеђу јужнога грчког дијалекта у Атини u с-евернога у Локрпди нема ирелаза. Свакојако Албанези су изазвали ово тачно одвајање, јер су се (од 14. века) у Беотији п Атици утиснули међу обе дијалектичке областп. Прелазп од јужнога ка северном грчком само У толпко прелазе, што се знаци севернога грчког не налазе свуда у нодједнакој концентрацијн. Сад дајем нреглед днјалеката, у ком се истпчу најважније групе у свези са пределном поделом областп грчког језика. I. У северном су грчком днјалектн Локрвде, Етолпје ц Акарнаније Епира, ТесалиЈе, Македоније, Тракпје, севернпх Спорада п Пропонта. II. У јужном грчком нарочито се пстпчу ове групе: а) наречје јонскпх острва. b; Пелопонес (осем Цаконпског), пз кога треба да истакпемо наpeaje машџатско, а п атпнско-мегарско-еглнску гру„у, КОја прппада Пелопонесу. 1 с) Острвскп грчкп, т. ј. дпјалекат на острвима егејскога мора • на њпх се наслањаЈу интересна наречја на Крпту п Кпгхру. ) Грчки дијалекти у Доњој Пталији, на пме у Бови и околини (код РеџпЈа) п у 1ерад Отранто. III Понтискн (Трапезунат, Офпс etc.) п кападокиско-грчке пдпоме издвојилп смо, и ако се они по Хацидакину тако псто дају делити у северну п јужну грчку групу; ово пздвајање препоручује се предходно с тога што овн дпјалектп показују сасвим особиту Фпсиономпју. Ц На IV. Дакониском да одредпмо са свпм самостално место. јер ie он од других дпјалеката пз основа различан, као што смо горе већ опазшш. 1 Преглед нових грчкпх дпјалеката потврђуЈ'е опет наш поглед на иорекло новога грчкога језика: груповања садашњпх наречја не стоје нп у какБОЈ везп са границама старпх дпјалеката; ови важе као да ux и нема за односе. У упоређењу са старим временом чини се да Је све Једно с другим измешано : садашњн Атињанин') говори са Мегарцем п Егпњанином једним пелопонеским наречјем; некадашње јонске колониЈе у Тракији говоре један идиом, који са свпм одстуиа од некада јонских острва у егејском мору, дорски Крпт нема внше ннкака посла са Пелопонесом, п др. — То је нспремештаност, која баш показује како je*oi>4/, нз основа рашчпстпо са старпм стањем. До сада смо новп грчкн језик пратили у његовој унутарњој пстоpujH. Али Huje без важности ни пптање, да ли су п у колико туђп утицаЈи деЈСтвовалп на стварање новога грчког језика. Овде се мора најпре нагласптп, да je права грчматика остала недпрнута од такпх утпцаја: 22) 0вде је место Јелн°Ј напоменц : кад се говори о „атинском« дијалекту под тим се разуме оно наречје, које је владало у Атини пре 1821 и које се још данае говори у старои граду на северној страни Акрополнса ПХи-ла. дало 1У. 30