Delo

Д Е Л 0 450 хтело се, до душе, да се припише словенском или албанеском губитак инфинитиваидруго што, а опет друго што шта романском утицају; ади све се то не показује да се може одржати: нови грчки језик није мешовит језик, већ прави син старога грчког1). Највише ако се сме говорити о паралелисму, који се показује у развитку грчкога и романских језика; али овај се паралелисам лако објашњава општом слнчношћу у језичном преображају, он се оснива на њиховом правом бићу; могло бн се тако исто уиоредитн развиће старога горњег немачког (Althochđeutsch) и новога немачког (Neuhochdeutsch), Санскрта и Пракрта u т. д. Али с друге је стране несумњиво, да је диФеренцирање и преображај у романским језнцима бпо интепсивнпји но у области грчкога јозика. Ну, ако одлучно потврђујемо чистоту новога грчког језика с поглелом на граматику (науку о гласовима и облицима), друкчије стоји ствар у области творбе речп а са свим особито код блага у речпма. Овде су у великом броју учпњене нозајмице: али и то одговара са свим законима историје језика, како их иначе познајемо; један поглед на немачки или пнглески језик учиниће то одмах јасним. Нису на исти начин и у једнаком степену на грчко благо у речима утпцали сви народи, с којпма су Грци долазнди у додир. Рим и романскп народи (Италијанцп, Французп),. па онда Словени, Албанесци. Турци и Власи сви су ступали у врло тесне и дуготрајне односе са Грцнма, али Словенн2) нису оставнли за собом скоро никаквих трагова, а Власп и Албанесци само у огранпченом обиму. Само стари Рим и Италијанци (Млечани), па онда Турци допринеди су, да ново грчкп речник добије колорит, који често веома одступа од старога грчког. Латински од времена царства а још више од оснивања „Новога Рима“ разнострано је обогатио грчки језик, а нарочито канцелариски језик. Латинске позајмљене речи лако се одвајају од романских елемената по гдасовним знацима. Италијанске су речп продрле у ведиком броју у грчки језик због млетачке трговине, а за тим нарочито од оснивања латинскога царства (1204) због Франачке инвасије, која је с њим у свези. Од 15 века напослетку и турски* *) је извршио свој утицај на грчки лексикон. Да је u у најновпје време богато увезена страна роба и појмови заједно са својпм страним именима, многобројних доказа за то дају све новине, 0 Наравно само они могу да покажу ту вештину, да потврде „идентитет“ старога и новога грчког, који на место садашњег народног језика — стављају књижевни језнк, који је намерно приближен староме грчком и тиме нам победоносно демонструју, како влада чудновата сличност. *) М i k 1 о s i с h Die Slavischen Elemente im Nengriechishen. Sitznngsberichte der phil.-hist. Klasse der Wiener Akademie. 63. св., 1870. стр. 529. и д. Нису сдовенске све туна побележене речи, а најмањи је део од њих у општој употреби. Упор. уз то напомсне у В. Schmidt Volksleben I 3 и д. *) Упоред. одличну збирку Мик.гоши&еву Die tiirkischen Elemente in den siidostnnd ostenropaischen Sprachen. Denkschriften der Wiener Akademie phil.-hist. Klasse 1884, 1885, 1889, 1890. Уз то додацн од Korsck-a, Arcliiv fiir slavische Pkilologie VIII 637 и Д., IX 487 и д., 653 и д.