Delo

САДАШЊИ ГРЧКИ ЈЕЗПК 451 царочито у одељку за огласе. Францускп и италијански чпне наравно главни контпнгенат; али и пнглескп п овде онде чак и немачки (барем посредно) пмају учешћа у том послу. Интересан је са културно-историске тачке пут и начпн како се туђе речп деле по разним гомилама. Тако је врло характеристично, што старп Рим игра врло велику улогу у лекспкону средњевековне Впзантије с погледом на службене и војничке послове. Даље, лако је појмптп, што су речи у мрнарству пталпјанске, а на протпв опет опазпло €е, да изрази за сточарство на острвпма носе грчко обележје, али на копну под утицајем су сточарског народа Влаха. И новац, трговпна н трговачко право показују пталпјанско порекло. Погрдне су речи турске, речп за ласкање пталпјанске, имена за јела турска, игалпјанска пдн грчка. Имена оружја и ратнпчкп пзрази показују с којим су народима Грцп највише долазили у ратнпчкп доцпр. На послетку, скоро нпје потребно да се нарочпто истакне, како су разне области на разан начпн учествовале прп узимању страних речп: тако ће се у Царпграду наћи више турскпх речи, а у Еппру впше албанеских но нначе. Грчки у Доњој Италпјп препун је италијанеких саставних делова, тако да у овом случају управо можемо да говоримо о мешовптом језику1). Нпсу за сва времена остале туђе речп, пошто су једном већ продрле; по некп појам, који је унело впзантпско државно уређење пли Франачка Феудалност пди турска владавпна, постао је ненотребан по престанку тих установа, његов је назпв заборављен. У најновпје време консеквентно нзведени пурпсам у службенпм и неслужбенпм пзјавама п наредбама избацио је чак пз народног говора туђе речп, које су пређе у опште биле у употребп. Ну нека је доста с овпм напоменама о позајмпцама; у осталом не бп било могуће дати ни прпближно потпуну слику, јер на овом тако важном пољу п за културну псторију п за језик мора скоро све тек да се псппта. Наше скицирање странпх утицаја, које је претрпео нови грчкп језик, доводи нас на један проблем од општега значаја; мпслпм тако звано „етнограФско питање". Као што је познато, после Фплјелпнства, које је пзазвано грчким борбама за слободу, наступпло је неко трезнпло u разочарање; јер се у превеликом одушевљсњу многом надало од Грка, па се видело да лепи сновп не одговарају истини. И ако је погрешка мање до Грка но до претеранпх очекивања Европе, ппак је било љутње због разочарања. Тада доказа један духовпт научнпк са пространпм знањем п сјајнпм даром за представљање стварп, да садашњп Грцп п нпсу нпкакп Грцп. „Род јелпнски пстребљен је у Европн. Нп капп праве и непомешане l) Назнв „мешовит језики нарочито је с тога уместан, што се италијанскп утидајп не простиру само на речи. Ово стаље треба у осталои схватнтп само као прелазан стадијум ка потпуном поталијањавашу.