Delo

458 Д Е Л 0 држи п у средпземном мору, где она до сада није имала својих убоЈних лађа. Познато је да је еекадра адмирала Авелана, која је у носету Французнма пшла, онамо, у средиземном мору, и остала. Поред енглееке. Француске, талијанске, грчке и турске Флоте сад је п руска у средиземном мору. Какав је задатак ове средоземске руске ескадре моћи ће се доста вероватно оценити, кад се сетимо улацка енглеске бојне Флоте у Дарданеле у тренутку кад су Русп 1878. године били пред Цариградом, п кад узмеми на ум оно што су пре краткога времена писале Hamlmrger Nachrichten, познати Бисмарков орган, о питању Боспорском u Дарданелском и односу Русије према њему. Само једно велико незнање, вели тај лист, може приписивати Русији жељу, да она тежн отворитн Боспор и Дарданеле убојнпм лађама свих народа. По њему тежња Руси1е, на против, Јесте та: да затвори u Боспор и Дарданеле за бојну Флоту других народа и да на тај ачпн од Црнога Мора створи руско clansum mare. Руска убојна црноморска Флота данас је вшпе него снажна да се успешно опре турскоЈ флотп, али кад кроз Боспор п Дарданеле уђе Јевропска убојна Флота она може Руснјп да учинп доста штете. Логика и велика увиђавност не може се доиста одрећи овоме мишљењу, из кога је јасно и за што Русија тежи да постане господар боспорскога и дарданелскога пролаза — у интересу своје одбране. 8а то она, у приликама садашњим, п средоземску Флоту ствара, јер јој она даје могућностп и за једно поље борбе даље од њенпх граница, за отежавање пролаза кроз Боспор п Дарданеле убојној европској флоти, п, по томе. за улаз њен у Црно Море ка граници руске државе. Фпнанспско опорављање и војно снажење Русије и на суву и на мору пшло је руку под руку, као што је с тим у вези п њено економско јачање, у индустриском погледу. Она је и у том погледу све самосталнпја. Она данас ведикп део потреба својих може да подмири сама, без туђе помоћи. Величина пак домаће пијаце осигурава њеној индустријп опстанак, па и развитак, и без ванграничнога саобраћаја. Сад она и грађење железнице и убојних лађа велпким делом може сама код своје куће да изводи. Томе је, нема сумње, знатно помогла и домаћа, војена потреба, Русије. Метална је индустрија, поред јаке и сад већ готово сувише јаке заштите, налазила јак импулс за свој развитак п у захтевима војних потреба руске државе. То је, пак, Русију мало по мало чинпло и економски и војнпчки све самосталнијом. То су све припреме биле и за снажење рускога утпцаја у Јевропп, u за што самосталнију спољну политнку Русије. Ван сваке је сумње да Русија не би још могла онако силно тежпти, као што данас већ тежи, у међународној ЈевропскоЈ’ политпцп, да она нпје пајпре оне нрипреме за то учинпла.