Delo

ДРУШТВЕНП живот 459 И тек кад је с њима у приличној мери била већ готова она је јаче и осетније, па и видније, почела давати од себе знаке нове воље и нове снаге. Прекрет који се у спољној полптици почео опажати још од 1875. године, кад је Руспја снречила Немачку да Француску понова нападне,1) п који је после берлинскога конгреса.све више за се земљишта добпЈао, опазио се јаче тек 1887. године. Александар III, по сведочанству Флурансову рекао је генералу Шанзију, кад се оно Француска беше доста јако ангажовала у колонијалну политику : „Француска има да бира. Она може, задовољна матернјалним положајем који јој је остао, временом, као и Аустрија, ако не заборавитп своје ране а оно се барем на њих свикнути, остављајућп својим победиоцима да доврше своје дело Koje они имају само да утврде па да постану господари судбине Јевропине. На том путу ваши старп протпвници излазпће вам на сусрет с толико већим интересом и с толпко више куртоазије, у колико им више уступате и у кодико више сами допуњујете вашу немоћ и ваше осамљење. С друге стране ви моЈ) О томе бивши Француски министар спољних послова Флуранс овако прича: немачка дипломатија рачунајући на велики утицај, који Виљем 1 има на Алексиндра II хтела је покушати, ма и силом, да спречи војничко опорављење Француске. То је било 1875. годнне за министарства Деказ-ова. Француска се тада 8анимала организовањем и четвртога батаљона у пешадиским региментама. Кнез Бизмарк, који је, прошле године, добио од парламента септенат за војни буџет, намисли да спречи Француску у реорганизовању и спреми њене војне снаге. Одмах кроз полузваничну штампу он поче да напада Француску, док је у исто време на врат на нос у Немачкој ишла Фабриш<ција нових пушака, наоружање и спрема артиљерије. На Француској границн почеше се кретатн и немачке трупе. Тада Бисмарк посда у Петроград Радовица, доцније посланнка у Цариграду, да сонднра Русију 8а свој напад на Француску. Ја сам сигуран, писао је тада генерал Ле Фло, посланик Француски у Петрограду, да је понуда од стране немачке Русији чињена у оваком облнку : „шта би ви тражнли, према Турској, чиме би вам могли бити на услузи ; не би ли била дужност према човечанству, кад Француска не може да заборави изгубљене области и кад се тајно спрема да их опет врати, предухитритн несрећу новога рата тиме, да се она нагна на разоружање или барем да се сведу ратне несреће па мање тиме, да се она нападне пре него што је довршила своју војну спрему. Вера и човечанство обвезују Немачку да не допусти Француској спремити евентуални реванш“. У исто време јавља се и немачки посланик у Паризу Деказу, кнсз Хохенлоје, и тражи обавештења о образовању четвртог батаљона, хтевши да о том преда н вербалну ноту. Деказ је одбио пријам ноте, али и видео да је рат на прагу. 29. априла 1875. године он извештава о том генерала Ле Фло-а u моди за посредовање Русије. Ле Фло је одмах известио о том Горчакова, а на наваљивање овога и писмо Деказово предао да га цару покаже. Посде тога у повратку писма Горчаков јавља Ле Фло-у: „Цар ми је јутрос вратио писмо, благодари ваи на овом доказу поверења и додаје: да ће вам на то усмен одговор дати*. После неколико тренутака цар је прпмио Ле Фло-а и рекао му: „ви тражите да извучем мач за вас; не, ја нећу извући мач, али нп вп тако исто. Ја идеи у Бердпн п обећаваи вам да тамо све свршии. Ја нећу до* пуститн да се повреде сви 8аконн цнвилнзованога света, и да се Јевропа баци у страхоте рата*. Неколико дана после тога, вели Флуране, цар је био у Берлину и одржао оно што је обећао. Вндп: Alexander III, sa vie, son ocuvre. Paris. 1891. г.