Delo

460 Д Е Л 0 жете у груповању великих сила вратити иоложај који сте ималп пре 1871. године. До вас, до ваше мудрости у вашој унутрашњој политици стоји, да задржите за себе у Јевропи један слободан терен, иовољан за савезе које ћете једнога дана имати интереса да закључите. Тада можете гледатп у будућност спокојно, буднте сигурни да вам то осигурава накнаде којнма ће час доћп ако само умете чекати стрпљиво и без слабостп“. Међу тим Александар III је морао на овом путу, у ирекрету руске политике и сиремању земљишта за савез с Француском, ићи врло опрезно. II стање Русије, кад је он за владаоца дошао, п старе традиционалне везе с немачкнм двором, и силан утицај немачки на самом руском двору. то су му налагали. Француски отиравник послова Бартолди, вели Флуранс, писао је својој влади 1873 године: „немачка влада не испушта из ока Алрксандра II. Он не може Један корак да учини а да га не нрати посланпк или којп ађутант немачкога цара.“ Тај је јарам, вели Флуранс, тиорао Адександар III скинути, а за то је требало и времена и смотрености. Зна се шта је бпло с познатим немачким аташеом bojhum Впљом-ом. врло ревносним слугом Бпсмарковпм: онјеморао из Иетрограда отићи! Везе, међу тпм, старе Александар III је још Формално подржавао н ако преко воље. Он је учинио староме Виљему I посету у Данцигу прве године владе своје — 9. септембра 1881., али то га није задржавало да војнички, према Немачкој u Аустрији, појача западну границу. што је изазвало нриличне тегобе и ладноћу у односима руско-немачким. Крајем 1884. године Бпсмарк удеси састанак тројецарски н Алаксанда]) III пристане да прими оба цара, немачког и аустриског, са канцеларима њпховим у Скрњевици, на свом земл.ишту, у Пољској. То је бнло 1б. септембра 1884. годнне. Тада су баш, продужене за тим п у 1885. године, биле u тешкоће с Енглеском око руско-аФганеке грииице, кад Руси после заузећа Мевра узеше и Саракс, а, на очпма Енглеза. и Пенцех. Mup се једва обезбедп и граница утврди. Годпне 1885. Алсксандар III се у Кремспјеру, у Моравској састаде с царем аустриским кад, у то доба, баш букну u револуција у Источној Румелији (6—18 септембра 1885. године*). Година 1886. била је пуна барута ратнога, чинпло се као да је рат на прагу, само је једна жпшка требала на да огањ букне. Догађаји у Бугарској, којп су Александра III јако озлоједнли, на границп ФранцускопемачкоЈ* сумњпво кретање и рађање разних аФера с очевивдом намером изазивања. Француза, између Француске u Русије мало нерасположење због аФере Хартман t н Крапоткина. кад је Моренхајм отпшао на од суство а генерал Аперт онет из Пстрограда бпо одазват, нутовање бугарских делегата по Јевроии, које Бисмарк једва прима п KOj’e туткаху *) Састанак у Кремсиру Guo јс у АЕгусту те године.