Delo

ДРУШТВЕПИ живот 467 Из овога се може извести као правпдо, да право иа пенсију може бити везано само за тај Факт, да о даљој службеној неупотребљивости чиновника не може бити сумље. Главна мисао досадашњпх разлагања о пенспјп упућује на начело, да мерило ненсије треба да буде богаство и важност учпњених услуга дотичног чпновника. Па, како смо видели, да се ти обзири уносе и у постављање начела за одмеравање чиновнпчкпх плата, то можемо, у колико се онп треба да прпмене на одређивање пенсије, да узмемо као разложну основу, као норму на основу које има да се одређује ведичина пенсије, дотадашњу пдату чиновника. Ну оваква основа, одговарала би ■еамо важностп а не и богатству, млогоброЈности датих услуга, јер смо видели, при извођењу начела о наградп чиновничкој, да је ту у главном утицала важност посдова, а количина резултата тпх иослова, да се поставља у обпчној мери. Због тога, у колико одмеравање пенсије мора и на богаство учињенпх услуга да се наслања као на другу своју основу, мора се за норму те основе узетп број година службе проведеннх у државној служби, j'ep та норма претпоставља најразложније мерпло за релатпвно тачну и правилну оцену богатства учињених усдуга чпновничких. Према томе, сасвим је природно, да за један пстп положај количина пенсије мора да одговара и годинама службе. Но, како је правп разлог пенспје, само обавеза на одржање чиновника и породпце му, и онда, кад он пзгуби даљу подобност за службу, па зато п за прпмање плате, те му она не нрппада као еквивалент дејствителних услуга, као што ie случај код нлате чпновнпка, то се по себп разуме, да максимум иенсије, ни у којем случају не може иКи до максимума илате Сасвим је страно овом начелу пзузетна могућност, ако би се она прпзнала. због особитих важнпх обзира, п веће пенсије. Што се пак мпнпмума права на пенспју тиче, и он се има одређиватп према мпнимуму норме, издржања у даним друшувеним и економскпм прилпкама, а с обзиром на пстакнуте две основе, које служе као норма тога права. Остављамо без шпрег разлагања целпсходност, као полптички разлог права на пенсију, пошто је он слпчан, готово до идентичности, са разљогом те исте природе, који је означен за пенспје чиновничкпх поро дица, само што је у овом елучају његова примена далеко потребнпја и више умесна, но тамо. Остаје нам још нерасправљено пптање о одговорностп чпновника пред судом као нарочпта гарантија, илп управо санктцде за праву одговорност чиновника. Јер зампшљајућп ову одговорност, не само као резултат примењене власти пнстанце него и као резултат п најшпрег и неогранпченог права сваког грађанниа, а под претпоставком, да организацпја судске власти има све потребпе погодбе за потпуно независну, и довољно моћну примену властп п ирема чиновнику. ми хоћемо да у тој властп видимо најснажнпју меру, за сузбијање несавесне службе чиновника. Шта више, у том истом односу такве надлежности судске власти. ми гледамо п врло јаку гарантију за правплан ток 31*