Delo

468 Д К Л 0 парламентарне владавине. Чпни нам се, да ту унраво и настаје најважнија улога судске властп, п да она треба да представља, баш у тој улози, најјачег правног заштитника за потребну хармонију свпју јавних односа, у уставној монархији, и поред све суиротностп тенденција, које се у уставној монархијн, донекле сасвим природно, опажају. Дајући широку могућност за исиптивање и жигосање сваког незаконог Факта, кад год се овај јавља као несавесно смишљен и извршен напад бнло на приватна, било на политичка права грађана, уз претпоставку, да је и органпзација судске власти постављена па такву основу да ствара онште разложно уверење у објектпвност њенога рада, судска је власт најнадлежнпја да у таквим, крпвичним случајевпма сузбија успешно несавесност п даје задовољења за учпњене неправде и штете. Начин органпзацпје судске вдастп п начела, на коју би се та организација наслањала нпје циљ овога чланка. Међутим, пз онога, што смо мало час нагдасили о корпсти, коју судска власт у том односу треба да чпни, нзлази, да однос суда према свим другим врстама државне сдужбе, мора бити нарочпто утврђен u што јаснпје одређен тако да је потпуно ујемчена могућност његовог рада п казнена одговорност чиновнпка као криваца. Овде је потребно приметитп, да ова врста кривпца има у начеду другојачнје обележје од крпвпца, које чиновници могу учпнитп као обпчнп грађани у границама њпховог прпватног кретања у друштву. Јавнп пнтерес њпховога позива, и њпхов положај, као државнпх Јавних сдужбенпка, треба да буде разлог за што строжије кажњавање таквпх крпвпца. А како мерило важности повређеног јавног пнтереса, лежи у важности службене позиције, са које је крпвпца учињена, то се према оваквом мерилу п начело потребне строгости мора узети као основ зв категорисање оваквих кривпца. Према овпм поставкама, судској властп треба датп у надлежност потпуно осигурану, шпроку п незавпсну прпмену права за све оно, што истакнути циљеви такве њихове службе захтевају. Обпм овога права, пмао би се због тога простирати до онпх граница, које ће давати могућност, да се судска власт прпменп увек, кад је затражп свако прпватно лпце због његовог повређеног приватног права, а за случај повређеног јавног интереса и по службеној дужности, кад год такав случај буде идп у опште достављен или примећен. Логпка задаће државне службе сама собом налаже, да политичка власт, под чнјпм непосредним утицајем органи државне службе Функционишу, не може утпцати на црпмену ове одговорности нитп је у опште откдонити. Из тог разлога, мп хоћемо да истакнемо два врло важна принцппа, која треба да онемогуће такав утицај политич. вдасти. Првп бп био, да право општег вдадалачког помиловања за ове кривпце мора бити врло смотрено употребљено, на у извесннм случајевпма и — огранпчено. Други прпнцпп био би у томе : да се судској власти мора осигуЈрати иримена њене одлуке, кад год она на закони начин иостане извргина, те да се та иримена не