Delo

ДРУШТВЕНИ живот т ности, пуних интереса за све којима је стало да се упознају са овим знаменитпм покретом и узроцима који су допринсди да се он заврши онако сјајним п по Бугаре доиста врло важним усиехом, какав је задобијање егзархата. Нарочито би корисно било, да се са овим успоменама унознају наше патентоване патриоте, којима обиље у Фразама смета да правилно процењују нитања, од којих нам зависи народна будућност. Заведенп декдамацијама оваких патриота, нашп песници ни данас још не могу да се окану традиционалне навике — да патриотизам идентиФикују са излпвима срџбе п мржње према Турцима. Бугари су у овом uoгледу бшш другчијега од нас мишљења. Кад су се 1866. године побунпли Грцц на острву Криту, д-р Ст. Чомаков, који је пмао неоспорних засдуга у покрету за духовну независност, предводио је једну депутацију од бугарских нрвака који су Судтану предали меморандум, у коме између осталога пма и оваких места: „Царе, као што Бог сдуша модитве најуниженијега међу људима, бдаговодите и ви тако исто да сасдушате гдас, који подижу додепотписани, најпокорнији и вајверннји поданици В. Ведичанства. Синови нростих очева бугарских знају, да своме добротвору дугују захвалност. Од како је пре пет векова Бог бдаговолео да их стави под османски скиптар и моћну заштину Султана, Бугари су увиђади и признавали, да су увек биди снажно заштићени од спољних п унутрашњих непријатеља својега нмања, своје вере и своје народности... Храбри се Мусулмани, владајући, држе правида Омерова, који је, ушавши у Јерусадим, рекао патријарху : ваша је крв u наша. Мусудмани су увек гдедади на своје поданике као на своју једнокрвну браћу. Захваљујућп томе ведикодушном мусулманском осећању, сви су турски поданици, па и Бугари, до сада сачували неповређене живот, имање, језик и народност“ u због тога сматрају за дужност осудити „безумниц покрет „неблагодарних* Крићана. Тон и језик којом је нанисан био овај меморандум наишао je, истина, на негодовање код многпх нреставника бугар. интелигенције, ади због тога негодовања нпје Чомаков претрпио ни прибдижно тодико прекора, колико их је имао да трии до скора наш М. Бан ради иознате своје несме Судтану посвећене. Овај исти Чомаков, свакојако под утицајем погледа који су вдадади у турским вдади бдиским круговима, истицао је, одмах ношто је ехзархија огдашена као шизматичка, тежње, да се Бугари са свим издвоје од источно-иравос.гавне цркве и створе засебну религиозну оагитину, која не би била ни у каквим верским везама са Грцима и другим иравославним народима, а нарочито не са Русима. На те је мисли, изгдеда, навео Чомакова сам Митадиагиа, чији су погдеди о томе потицади из уверења, да бп се на тај начин пајбоље обезбедио мир и покорност поданика отоманских. Да се правилнпје нроцене побуде, којим .о у овом нитању руководио Митадпаша, ваља имати на уму, да је он, до уверавању писца ових успомена, као солунски валија покушавао убедитн неке од виђенијпх Македонаца, да они нису Бугари веК од њих одвојено илеме словенско, гито се види и ао њихову језику, који се разликује од бугарскога • да Ке добро урадити,