Delo

ако се издвоје од Бугара из Мизије и Тракије, јер Re moRu добити своју самосталну цркву, кад им се усиостави охридска архијеиискоиија. И даје остао дуже у том положају, Митад-паша би, чини се писцу, успео у овом своме покушају; срећа је, вели, што је у скоро отишао у Дариград као председник Државнога Савета. Кад се има на уму, да је Митад-наша био човек пун полптичкога искуства п темељно упознат са односима на Балкан. Полуострву, мора се признати велпка важност овим његовим тежњама и погледима. II као што су му тежње сагласне правилно схваћеним политичким интересима Отом. Империје, тако су му псто и погледи црпени из правнлнога појимања националних односа на Балкан. Полуострву и темељнога знања псторнје појединих народа. Тврђење Мнтад-иаше да су Македонци од Бугара различно и одвојено племе није потекло из потребе да чпм бидо мотивише своје тежње о религиозној издвојености Бугара из заједннце источно-православне цркве у засебну релпгиозну општину, него је ова тежња посдедица Митад-пашиних погледа, црпених пз нроматрања u проучавања етнограФСких односа на Балк. Полуострву. У томе се мп разлпкујемо од писца ових успомена, и због тога дајемо много важности овим погледима Митад-пашиним. Покрај овнх, у овим је успоменама још доста оваких занпмљивих и важнпх података, који им дају велику вредност и нрепоручују пх пажњп свију којн желе изблпже се упознати са овпм покретом. У Б i) д г а р. С б и р ц и је нарочит одељак посвећен белешкама „из жпвота и књпжевности“, које су марљиво иробране и задахнуте пстинитом љубављу према слободи п нанретку. * * * — У последњнм свескама М н с л и V—VI (В. Дело за јуд-август), осим продужења и свршетка раније започетих радова (Жртве, Чича Гане иде ио Евроаи, Божанствена комедија), имамо преведене Гохољеве приче Невски иросаект и Шињел и од г. X. Попова оригиналну слику из жпвота Накнада обичну по замислп (отац се упропашћује да сина изведе на нут) а просту по начину како је изведена. Од песама штамиане су Н. Славејкова Цар Самуило, балада, којој је предмет смрт Самуплова изазвана гласом, да му се враћају ослепљени војнпци од Грка заробљени и Момине сузе, низ лирских песмица ; Н. Висковскога несма посвећена успоменп на Константина Фотинова приликом просдаве његове педесетогодишњице, и Једна hoR. Оспм нревода: 0 Ппмацпма, Педагогика сирема наставника сред. школа., Џ. Милтон, науци је иосвећен чланак И. Кшшне Тиндаљ и његово место у науци, педагогији два чланка Л. Дороспјева : Од кога да зависе народни учитељи ц Курс учења у основној тпколи, оба писана наводом новога закона о народној иросвети. Овн су чланци, и но начелнма пишчевим и по самој садржпнн вредни, да на њих скрену пажњу и наши учитељи, ако не рад чега другога, а оно бар да виде, како стоји основна