Delo

ДРУШТВЕНИ живот 473 настава у суседнпх нам Бугара. Првоме је од ових чланака предмет питање: да ди да учптељи зависе од онштине или од државе ? Ово питање има у Бугара п своју историју, која је поучна за присталице и једнога и другога правца. Нре него што је ступио у живот садашњи занон о народ. аросвети, учитељи су према државној власти биди самосталнп и зависни само од општине, чијем је старању и надзору остављена била основна школа. Добре последице овакога одношаја између школе и државе биле су ове : учитељи су били потпуно самостални представннци и вође друштвене, ван домашаја утицаја оних чинилаца који су туђи и учитељу и школи; учитељсгво је била слободна u самостална проФесија, сачувана од самовоље административних властп и осветљивости партнзана једне странке; буде ли који пнтелигентан чиновник гоњен због својих политичких убеђења, могао је ма у којој општини наћи зараде као учитељ и т. д. Од како је пак садашњпм законом школа стављена у потпуну зависност од државе, учитељи су посталп аутомати, који раде иод утицајем полпцијскпх и других агената владиних ; не допустп ли им савест да то буду, изложени су били најстрашнијим гоњењима, те им није бнло станка у целој земљи. Држећи се мишљења, чија је истиннтост историја хиљадама примера осведочила, да нницпјатпви и друштва и појединаца не треба на пут стајати, да лпчну радњу не треба игноровати и занемарпвати, остављајући све држави — г. Л. Доросијев нема ништа у иринцииу противу овога мишљења. Али, пмајући на уму невоље које су данас, због нових и свежијих, заборављене, он тражп средину између ова два мишљења и налази да је садашњим законом о народ. иросвети учињен у том погледу један корак у напред, јер су, по свему, нрава и дужност ирема школи подељени између општине и државе. По данашњем закопу оиштпна бира кандидате за учитељска места, а министарство их избира и поставља; општина контролише шкоду преко школскога одбора, а држава преко школских надзорника; ошнтина је дужна плаћати учитељима за 4 месеца, а држава — за осам. А право да учитеље дисципдинарно казне, да им плате повишују, да их смењују и отпуштају, припада окружном школском савету чпји су чланови: окружни начедник, дпректори средњих н специјадних шкода у окружној варошн, школски надзорник, председник или нотпредседник окружног суда, окружни и варошки лекарп, управитељ основних школа у окружној вароши, но два наставнпка средњих школа, преседник или секретар сталне комисије u кмет пли његов помоћник. Пошто већину у овим саветима чпне дпца иотпупо зависна од владе а невична питањима педагошкнм, лако ie увидети, да су они а не сам закон бидп криви свима невољама, које је учитељство последњих година трнело. Да се оне отклоне, потребно је, вели Доросијев, да у овај савет као чданови улазе само лица позната са иогодбама, од којих зависи напредовање школа и да се оставп општинама нраво да учитеље бирају, а министарству да их утврђује. —- Другоме је чданку предмет питање о томе, кодико да траје учење у основној шкоди. Ово је питање искрсло услед тога