Delo

474 Д Е л о што су и Бугари, као и ми, установшш више основне шкоде од 6 разреда, противу којих ни Доросијев нема ништа, али му се чини неоправдана практика, да се ове школе установљују само uo варошима, у којима и иначе има средњнх и специјалних школа и у којима су за успех учења у основним школама повољније погодбе. С тога нредлаже да се узакони: да у основнпм сеоским шкодама курс учења траје 6, а у варошким 4 година. Пажње је вредан д-ра Д. Страшимирова чланак, посвећен естетичколитерарној анализи народних аесама из збирке браКе Миладиноваца, који нас је, кад смо га читади подсетио на оно доба, кад је у нас био обичај народној поезији нристунати са каквом унапред готовом идејом, којој је требадо у несмама наћи примера за потврду. Ко се још не сећа чланака, као што су : Србин и његова аоезија, Мајка у народној иоезији ит.д. каквих је било нуно у нашим дистовима за време омладинскога покрета. И ако се не можемо похвалити, да је право научно испитивање ових знагних производа народнога духа нашло у нас својвх доста нредставника, онег се бар тешимо тиме, што су радови Ид. Руварца и Ст. Новаковића указади нраве путеве којима треба да нде ово иснитивање, те је у нас, изгледа, ирестала она стара навика да се у народним песмама тражи и налази што се хоће, а не оно и само оно што се у свима може да нађе према законима који унрављају развићем народне поезнје. И у Бугара је, ако је судити по чланцима штампаним у Сборнику Мин. Нар. Upнастало доба за озбиљно, научно иснитивање свију огранака народне традиционадне књижевности. Резултатп тих иснитивања познати су биди и г. Страшимирову, али он, опет за то, тврди да се њега, кад хоће но народнпм песмама да изучи народни аоглед на свет и аојаве у свегу, не тиче да зна, да ли су мотиви несама које иснитује народни иди са стране позајмљени, јер је народна поезија, но његову мишљењу, узвпшена ноезија, захтаљујући томе, што она садржи један одређен и заокругљен ногдед на свег. У народнпм се несмама огледа, истина, народнп ноглед на свет и нојаве у њему, али је тако исто истина, да у народним несмама има пуно елемената страних том народпом ногледу, о коме се може судити једино uo несмама чисто оригиналних мотива. Кад се о овоме не води рачуна, иснитивач се, кад хоће да измири недоследност у карактеру омиљених јунака народне иоезије, излаже ouaсности да своје читаоце замара натезањима п Фразама, које су дадеко од истине. Нека г. Страшимиров нрочита нажљпво у Бљлгарском П р i г л е д т-у чланак Д. Матова о Неверној љуба Грујичиној, на ће се уверити, колико му је неоснована нримедба, којом је хтео да се онравда од овоме сдичних прекора. Обзири које истиче научно иснитивање народннх песама не сметају естетичкој анадизи него јој баш и номажу, и студија г. Страшимирова не би ништа изгубила од своје вредности, да им је хтео посветити више нажње. То бп га, истина, стадо више труда, али би му посао испао у сваком ногдеду бољи, јер бп био научнији.