Delo

ДРУШТВЕНИ живот 475 Садржином последљих двеју свозака Мнсдћ потпуно оправдава наше мишљење исказано у ранијем реФерату. Ми је топдо препоручујемо и овога пута нашим читаоцима. * * * — Новембарском свеском ступио је Бгдгарски ПрГгдедљ (Види Дело, свеску за јуди-август) у другу годину са садржином, Koja доиста засдужује сваку препоруку. Да задовољи зар захтеве читадачке пубдике, редакција је добар део у листу покдонида забави, која је у овој свесци заступљена орпгиналнпм песмама пок. Белчева, Ц. Гинчева и 11. Славејкова и прнчама: Ивана Вазова „Неостареда", Н. Начова „Гатање“ u П. Дешева „Захваљујући иожару*. Најдепша је међу овима прва, у којој нам је писац дао доиста песничку, сдатком меланхолијом u тихом, безименом сетом проникнуту слику јесењега вечера, у које га је, кад се шетао ван града, из мисди тргда једна старпнска песма коју певаху две младе спроте девојке, наведавши га на реФлексије потпуно сагласне расподожењу човека, који је и сам ступио у јесен свога жнвота. „Та песма, вели Вазов, једна од безбројних хистерички-сентпменталних песама љубавних, каквих је било пуно у Бугарској, која је одсдужида часно своју службу покољењу коме и сам припадам, остареда, увенуда, не престаје служпти и новом покољењу у часовима кад му ваља исказати тугу и сету. Па шта је с тим ? Старост њезина не смета двема девојкама да помоћу ње изливају своја осећања и дају пзраза свежој поезији младости. Па ни јесења меданхолија није кадра омрачити ведрину њихова расположења и веселост њихових девојачких срдаца. Овим јадним, сиромашним створењима доста је неколико, сдучајно у памети задржаних, стихова, па да, — ликујући, у њих унесу осећања пуна радоснога расположења, које изазива мдадалачка вера у живот — критика и преФињен укус жадосан производ су разочарања п пресита живота; доста им је неколико увелих иољских цветића да венцем оките своју сиротињу и своје наде... Како мало треба младости, па да буде срећна п да ту срећу може исказати! “ Ова се цртица чита са правим уживањем, јер је пуна ираве поезије. Остале две су обичнп покушаји, који могу да поднесу кад није бољих, ади се не одликују ничим, ради чега се пропзводи ове врсте радо читају. Између прилога намењених науци, нарочиту пажњу заслужуј е чланак Д. Матова Heeepa љубе Грујичине, мотив за баладу из наших народних иесама. Предмет му је у нашим народним песмама врло познат мотив о неверној женп. Према начину како се та невера представља песме се ■ а.пе деле у две групе : ирвој је добар преставник песма Heeepa љубе Грујичине, а другој — песма о СтрахиниКу Бану. Овај је мотив врло раепрострањен и трага му се може наћи не само у многпм песмама јужно-словенским п руским, него и у песмама других народа, разуме се, у различној обради поједпностп које прате развој главне стварп. Да је