Delo

476 Д Е Д 0 овај мотив потекао из Азије, доказ чно је темељним упореднпм проучавањем, европских, средњевековних рукописних прича и прича азиских, које су иађене у зборницима ранпјега датума од европских п које су по обради природније а uo тенденцији јаснпЈе. Праизвор им је у Панчатангри, одакле се овај мотив зар распростро по свој Азијп, јер се налази, у обради сличној нашој у несми СтрахиниК Бан у Турака, а имају га и Монгоди. — Испнтавши елементе који се налазе у овим азпскпм причама, г. Матов их поређузе са особинама наших европских, а поглавито јужносдовенских пееама, којнма је у основи овај мотив. Овај је чланак пун интереса за све који се баве традиционалном нам књижевношћу и ми им га тонло препоручујемо као добар прилог за боље нознавање наше усмене књижевности. Брло је занимљив популарно наппсан чланчнћ П. Бахме&ева о томе како се дресирају молекили ? Писац нам примарнма показује, како се молекиди, које ми обично сматрамо као нешто бездушно, могу дресирати. Научницц су од скора запазили да матернја пма једну особпту, до данас непознату особину, која би се могла назвати ајрилагодљивоги£у (акомодацпја). Ректор универзитета у Томску, Н. Гезекус је чпнио овакав опит: о нантљику од каучука обесио је терет и забележио колпко се нротегла, а за тнм је терет скинуо. То је псто нонављао у току некодико дана, и бедежећн докде се пантљика нротегла опазпо је, да се сваким даном све више и више отезада, а кад би се терет скинуо, враћала се у свој нрвашњи нодожај. Пантљика се, дакле, постунно привпкавала да се растеже, њени су се молекили за то дресирали. Ту је узрок, што музичари, при куповању виолина, претпостављају старе новпма, јер су у жицама првих молекили дресирани, да ироизводе хармонпчније u јаснпје звукове. — И у свакодневном животу наћићемо нуно овпма сдичннх појава. Сваки је uocao у почетку тежак; што се нак више ради, иостаје све лакши, јер се, како се то обично каже, задобпја рутина, а то значп, ако хоћемо научно да се изразимо, да су молекиди мождане материје прилагодиди новом нокрету. Ла овој а^илагодљивости молекила основана је сва васиитна система. Прогрес човечанства такође зависи од ове нридагодљивости модекила, која, као чист физички нојав, нгра врло важну улогу у психичкој економији. То нам даје права надати се, да ће се п све поЈаве духовног жпвота људскога моћи свести на чисто Физичке нојаве и законе. Брзина, на пример, са којом човек усваја пдеје, завпси потпуно од његове интедектуадности т. ј. од нокретностн молекила његовога мозга, а она се може ностенено увеличавати потребним дресирањем. — На овоме се Факту оснива и аклиматизација биља п животиња н због тога засдужује да се у cboj својој нотиуности изучи. Обраћајући иажњу читалаца на овај чданчић, редакција диста овако обележава замашај овога закона о ирилагодљивости модекила: — „Он даје поуздану основу напретку, којп постаје од идеала закон. Он нам објашн>ава борбу и победу идеја, вечну смену између теза и антитеза. Он нас научним нутем утврђује у веровању, да је човек сам своје среће