Delo

477 ДРУШТВЕНИ живот ковач Њиме се новољно решава cuop о преоптерећености наставнпх програма и у многом погледу одузпма вредност разлозима, због којих би неки педагозн хтелп да све учење обрпу у просту играчку“ нт.д. Од осталих чланака вредни су помена: Университети за народ у Етл&ској, у коме г. Б. Мпнцес, држећн се позеатога научника рускога И. Јанжула, излаже исторпју п данашње стање ове за популаризацију вишега образовања врло важне установе; п Једно мишљење о томе како да се код нас уреди иореза на земљигите, у коме г. Б. Боев, указавши недостатке и неиравде данашњега порезпвања у впду десетка, заостала још од Турака, испитује данас науком усвојене системе порезивања истражујућп, која бп најбоље одговарала приликама у Бугарској. Остали део, дакле добра половпна целе свеске, посвећена је рубрикама : критика и библиографија, која је у овој свесци одлично заступљена ; из наших и туђих листова, у којој се говори о садржпни многих бугарских, словепскпх u стЈ>анпх лпстова; књижевне и научне вести, у коме је одељку кратко оппсан жпвот u рад Е. И. Утана, поменута чешка етнографска пзложба у Прагу 1895, забележено мишљење Золпно о штампп, пзнесен у кратко пацрт правила о друштву за потпомагање уметностп у Бугарској ит.л.“; аозоритна хроника, у којој је И. Д. Шишманов повољно оценио драму И. Вазова X Л ш о в е. На крајује одељак посвећен питањпма о правоппсној реФОрми. У рубрпци Из наших и туђих листова опет је прогорорпо о Делу познати прОФесор Л. МилетиК, а поводом нашега реФерата о Б љ л г а р. Прћгледу (у свесцн зајул-август). Начин на којп је то учинио, даје нам истпна, потпуно права, да забацимо у своме одговору на страну све обзире, које смо пмали п имамо на уму. Али мп то не ћемо чинитп, колпко с тога што тон онако неопровдана ппсања сматрамо за излпв срдите немоћп, тодико u с тога што смо уверени, да онаким писањем г. МилетиЛ неће стећи похвале ни код увиђавнијих родољуба бугарских. За наш реФерат, у коме смо се старали објективно п уздржљпво одбити неправедне прекоре, да смо шовпнисте, г. Мидетић вели да је „груб и дивљачкиа само за то, што смо. не одричуКи Бугарима upaeo да културним средствима. у колико то доаугитају турски закони, утичу на словенски живаљ у Македонији, тражили, у пме правичности, та иста apaea и за нас. Правда ће бити на страни победилаца, рекосмо том приликом, само у том случају, ако се борба буде водила у подједнаким погодбама. II овај је захтев, по мншљењу г. Милетића, груб и дивљачки јер је „Македонија, од давних давнина па до данас, бугарска страна у којој се бугарски п говори u осећа“. II госнодин који ово говори мисдн да има права нас називатп шовинистама! Доиста чудновато, u ако није необјашњиво ! Не мислпмо водитп полемику са г. Мплетићем, јер би нам, судећп о њему по овоме што је о нама писао, било узаман уверавати га, да се овако његово тврђење никако не може довести у сагласност са модерним погдедима о постанку и развпјању националности. Пошто је u он поштовалац г.