Delo

Д Е Д 0 480 Како данас стоје придике у Европи, нас и Бугаре везују и једне на друге упућују многи узајампи интереси, о којима нам виси национадни опстанак, а између нас се пспречида Македонија, због које нам г. Милетић препоручује да будемо једном на чисто с тим, „да о Македонији у њих (Бугара) нема разногласицец. И према овоме, ако хоћемо да дамо Бугарима сведоџбу о нашој готовости да заједничкп радимо, треба да онпм нашим сународницима у Македонији и Старој Србији, чпји су преци имали срећу да за своје господаре имају u бугарске Асене и наше Неманиће, довпкнемо : узаман вазх је све ваше напрезање да у српској школи негујете српски језик и српска осећања ; преварило вас је ваше рођено осећање, не разумете свој рођенп језик; нисте ви Срби, него Бугари, јер, ето, тако тврди г. Милетић, спновац српскога родољуба Свет. Милетића !! Нека нам опрости г. Милетић, али ми признајемо, да овако не можемо радити и држимо, да нам за то неће замерити ниједан објективнији бугарскп родољуб. Македонпја је област која данас припада Турској. Наше старање у погледу Македоннје своди се на то, да својпм сународницима, колико можемо, помогнемо да, у колико им то допуштају закони земаљски, негујујјсвој језпк, чувају своје особине, исповедаЈу своју веру. Ова је помоћ више моралнога карактера, и ми је с тога не можемо одрицати онима који налазе да им је треба тражпти од нас, као од својих сународника. Али ми опет за то не држимо, да нам то може што сметати, да са Бугарима заснујемо односе, којп би боље одговарали интересима заједничкога нам опстанка. Како пак ми те односе схватамо, колику им важност придајемо, може се г. Милетић најбоље уверитп из чланка Наша сиољња иолитика штампана у прошлој књизи Дела ; ту смо ми изнели детаљно погледе о интересима, који нас упућују да српсно питање тесно везујемо за бугарско питање, а свој опстанак за опстанак бугарскога народа и обратно. Мп тај чланак препоручујемо пажњи свих патриота бугарских, јер смо уверени, да ће они, ако му ногледпма признају правилност, увидети, како је према томе страшну погрешку учинио г. Милетић, обарајући онаким својим писањем све мостове за међусобно зближавање и обавештавање. Македонија не треба да буде кост о које ћемо се ми свађати, док нам други са свпм не поткопају основе самосталнога државнога живота — ако нам је још преостало увиђавности и паметнога родољубља.