Delo

482 Д Е Д 0 који је управа иозоришна издада о прослави, види се да је позориште знатно унапредило српску драматску књижевност. Ново позориште насдедило је од пређашњих позоришних дружина 32 српска комада (58 нревода): тодико се деда јавидо за четрдесет година — од 1828. г. када је изшнао Јована С. Поповића Бој на Косову до 1869. годпне, до нојаве драме Јована Суботнћа Сан на јави. За двадесет и пет година рада у новом дому и при напреднијем државном и друштвеном животу позориште је представљало осамдесет и седам српских драма (414 превода). Велики део заслуге за тодикп уснех принада кнезу, оснивачу стаднога позорпшта, јер би (оставимо на страну измењене прилике у новијем животу наше земље) без сталнога позоришта наша драматска књижевиост таворила и отада као и дотада, те бисмо за прошастих 25 година добиди 20 драма, кад смо за 40 година имали 32 драме. Од како je влада кнеза Михапла огласила позориште за државну установу, а томе има иуних 26 година, у иозоришту је било 3614 представа и 1,654.312 динара прихода. Позориштем је управљао од 1868 —70 год. председник одбора г. Филип Хрпстић, а после њега управитељи: г. Јован Ђорђевић, Ђорђе Малетић (1871.), Милан А. Спмпћ (1870—75 и 1877—80.), г. Мплорад П. Шапчанин (1877. п од 1880—93.) и г. Д-р Никола Ј. Петровић (од 1893. г.) — а драматурзи г. Јован Ђорђевић (до 1878), г. Д-р. Јован Јовановпћ—Змај (1878—1880.) и г. Милован Ђ. Глишпћ (од 1880. г.). Кроз позоришнн одбор прошло је за 26 година 39 лица, а у њему су сада члановп господа проФесори Љ. Стојановић и Б. Поповић. Драматских писаца бпло је 47, преводилаца преко 130. а глумаца са садашњим свега 139. Редитељи су билп Алекса Бачвански, Лаза Поповић, г. А. Мандровић, г. М. Цветић и Тоша Јовановић, а садашњп су г. г. А. Фијан, Ђ. Рајковић и М. Гавриловић. Прослава је започетау недељу 20. новембра благодарењем у саборној црквп, које Hnje било ни мало свечано. Из цркве није образован поход, како бп ваљало, него се у гомили дошло пред споменик кнеза Михаила, где је уиравник позоришта пзговорпо неколико речи, члановп позоришне дружине положили сребрн венац, а певачи отпевали химну „Праг је ово милог Српства и У вече је пре преставе врло лепо пзведено велпчање кнеза Михапла. Око попрсја искупилп се сви глумци, гости п наши, и громко поздравплп Његово Велнчанство Краља Александра. У иодножје кнежева попреја положпла је управа велпки венац; бп нрочнтан пролог у славу кнежеву, који је бпо сувише кратак и сувише обичан за такву прилнку, а певачп опет отпеваше кнежеву химну. За тпм је беседио управник г. Петровић и у говору пзнео развијање позоришта у нас, одао хвалу пеумрлом оснивачу садашње позоришне палате п са захвалношћу споменуо све часне трудбенике на оснивању и унаиређењу народнога позоришта у СрбиЈп. Лепа је историЈа нашега позоришта. Она сведочп да љубав ирема позорпшту одговара природи српскога народа, озбпљнога п осетљивога.