Delo

друштвени живот 483 Ту су љубав неговали у старој кнежевини Милошегој заслужни Аћим Вујић тридесетих година, родољубиви Атанаспје Николнћ и вредни Никода Ђурковнћ четрдесетих година. Почетком нодесетих година мисао о позоришној згради, на коју је пре неколико гидина помишљао кнез Мпхаило, била је толико обузела све кругове, да се 1852. године иоче зпдати позориште, али на рђаву земљншту. Омладипа српска толико је волела с.рпско позориште да је под Лазом Прапорчетовпћем 1857. и 58' године давала нпз представа па је на част себи истисла немачко позоришно друштво. Та је дружпна радила п даље нод управом Ђорђа Малетпћа н г. Мате С. Кара-Марковпћа а уз ирипомоћ г. Стеве Тодоровића, будећи љубав према иозоришту особпто у омладнне. Њен је рад бпо толико успешан да је добпла иомоћ од општине београдске. 0 бомбардовању Београда долази загребачка позоришна дружнна, коју омладина частн на барикадама пред градом београдским, а дпдетанско друштво непрекидно је радило свој посао н тиме много учпнило да се не заборави мисао о сталном поздришту. 1853. године образована је дружина од затребачких и новосадских глумаца, која је усрдно радила алп са доста прекпда. II ко зна колико бп времена трајало то колебљиво стање, да није сеитембра 1867. новосадска дружина дошла у Београд п својим бављењем била од нресудног значаја за нашу позорпшну ствар. Тада се кнез Михапло лично заузе за зидање позоришне зграде и остварп жељу толиких родољуба српских. Кнез није видео довршену позорпшну зграду; он је мученпчки погннуо, али се при свечаном отварању позоришнога дома (20. октобра 1869 ) с.рпскп свет одушевљено клањао сенп заслужнога кнеза. Од тога доба позорпште живп сталнпм животом, којп се прекида само 1873. г. због деФпцита и 1876. због рата. IIpu слушању прпгоднога говора управникова запазнлп смо мало необпчније оцењивање кнеза Мпхаила као владаоца. Наглашавала се п сувише јако воља кнеза Михапла, баш као да нпје реч о оном владаоцу Србпје, који је првп казао Србима ону велпку нстпну : „Закон је највпша воља у Србији." У општо говорник је мало нагласпо ону идеалну страну кнеза Михаила u његова рада, чпме је стекао особпто иоштовање п у сувременика п у потомства. Прва свечана представа бпла је Ђурађ БранковиК, алп се нама чпни да никако иије морао бптп одабран баш тај комад. То је најпре једно нпштавно дело са једном јаком сценом, које се у првим годпнама нашега иозоришта давало из иевоље, због оскудице у комадпма пз народне псторије. А после, тим се комадом нпје отгшчео рад у повом дому него нпз представа државнога позорпшта 10. новембра 1868. г., дакле пре 26 годпна. Овај прерађени маџарски комад нпкако нас није задовољпо. Слабом утпску ове рђаве драме ннје могла помоћп нп пгра г. Ружпћа, редитеља српског народног позорпшта у Новом Саду, којп је уметнпчкп одпграо виђење с осдепљенпм Гргуром. Мислпмо да бп боље било да се првога вечера свечано одиграло Малетићево дело Посмртна слава кнеза Михаила, којом се пре 25 годпна огворида велпчанствена задужбпна кнежева. 32*