Delo

Д Е Д 0 484 Уирави је стајао на расположењу још један мали али згодан комад, лепа сдика из српске прошлости Сан на јави од Ј. Суботића, коју су радо гдедали стариЈи поштоваоци Кнеза Михаида, а и алегорија г. М. Бана, Прослављање кнеза Михаила. Сномену кнеза — оснивача указала би се представом ових комада онолика пажња колика доликује његовој великој заслузи. — На представп Ђурђа Бранкови£а мислили смо видети чланове наше дружине из 68. и 69. године — г. Мандровића, г. Дветића и г-ђу Гргурову, али ux не видесмо. За други дан прославе изабран је од свих српских комада — Ђидо. Нама се чини да је то дело допало сувише велика част и да тај низ слика из народног живота не може бити представник наше драматске књижевности и њеног напредовања за ових 25 година. Не нристајемо уз оно мпшљење, по коме је избором комада о прослави ваљало представитн развијање наше драме од првих времена (то ће бити о стогогодпшњици српске драме) али не можемо одобрити да комад Ђидо заслужује ући у свечане представе у овој прилици, мпмо све остале срнске комаде што се јавише за 25 годпна „рада и живота* нашега позорошта Ми добро знамо да управа народног-позоришта није морала имати много обзира прп грађењу програма за јубилеј тога државног завода, да је могла овпм начином олакшати себи избор српскога комада, али је таквим радом испало што нпје морало бити : одабрани комад није добро изабран. — Представа овога тако често игранога комада била је у сваком погледу ваљана. Трећега дана представљана је Сардуова велнчанствена драма Отаџбина (у преводу са — чешког!). Ово је дело по својој лепоти п величини врло погодно за свечану представу и лепо је што је баш та, тако родољубива п тако силна драма увршћена у свечане представе и што је тако добро прикасана и по игри глумаца и по режији. Од представљача одликовали су се г-ђа Гргурова у познатој њеној улози (Долора) и г. Ружић, који је прекрасно, нотпуно уметнички глумио Рајсора. Г. Добриновић одиграо је Јону доста реалистички али врло лепо, а најстари^п члан наше дружине, редитељ г. Ђура Рајковић играо је Албу како само он уме нриказивати такве улоге. Режија г. Гавриловића била је изврсна. Четвртп дан остављен је за угледну представу Отела. Господин ' Фцјан одиграо је ту претешку улогу одлично: иред сенатом, у сценама где јадног Црнца мори љубомора и у последњем чнну — свуда је игра његова била игра правога уметника. Да је г. Фијан могао играти своју улогу не по хрватском преводу, који је за нашу публику мадо незгодан него по нашем — он би својом прекрасном пгром много више занео публику београдску. Г. Гавриловић нрпказивао је Јага врло добро — за први пут, а г-ђпца Нигринова била је као Дездемона добра, гдегде и врдо добра.