Delo

ДРУШТВЕНИ живот 485 Поеледњег дана просдаве, 25. новембра, бнде су Суђаје, које су као кратак комад узете без сумње због банкета. За двадесет и пет година позорпште нпти је могдо нити му је био задатак неговати музпку и Суђаје су могле уступнти место коме делу нашега заслужног драматичара Косте ТриФковпћа, чиј је први рад Француско-аруски рат близу своје двадесетпетогодишњице. Позоришна свечаност завршена је велпким банкетом, на ком су пажљпво саслушана два лепа говора: здравица г. Антонија Хаџића, управника новосадског позоришта и беседа г. Николе Андрића, драматурга хрватског позоришта у Загребу. Право говорећи, нозорпшна управа нпје бида срећне руке при избору комада за свечане представе о позоришном јубилеју. Нарочито пада у очп занемаривање српских драма, а такав поступак у овој важној, реткој п свечаној прилици не може се ничим бранптп. Између онпх 87 драма, колико се јавило од 1869. г., има доста комада који су пропали за навек, али је ипак остало толико да се међу њима могао одабрати један који би дошао на место Ђурђа БранковпКа и још један који би сменио Суђаје. Чини нам се, даје овакве погрешке управа учинила само због тога што се сувише уздала у се, па није хтела питати за мишљење ни једног од старијих књижевника, који су много година пратили рад нашега позоришта. Да је за прославу овакве значајне свечаностп пзабран шпри одбор од драматских ппсаца и књижевнпка наших, не бп бнло, уверени смо, толико неспоразума, нико се не би одвајао u просдава би била много сјајнија а одзив много бољи. Ми смо отворено пзнели наше замерке прослави позоришној, али као нријатељи истине рећи ћемо да се при гледању свечаннх представа заборављало све овакво замерање — тако су представе добро изведене и по игри свпх суделовача и по марљпвој режији. Елегантно декорпсана дворана, пуна најодабранпјег света, ваљана режија и одлична игра глумаца учпиише те је сваки потпуно уживао. За то нека је хвала глумцпма гостпма (а то су господа Ружић, Добриновић, Коларовић, Пелеш, Илпчић), члановима нашег иозорпшта и редптељима. Али и ако је нозоришна прослава добро изведена, непрпјатно нас је дирнуло потнуно неучествовање у тој" свечаности оних корпорација, којима j’e народно нозориште често пута чинило услуге. Где су невачке дружине: Београдска, Станковиб, ОбилиК, Даворје, које су дошле до знатнога угледа концертовањем у позоришној дворани у разним приликама ? Где су наша певачка u хуманитарна друштва, којима је позориште за ово време свога мучнога живота дадо преко 20.000 динара ? Зашто да та друштва не одликују једино позориште свога народа о њетовој 25 годишњици пдн шго се u овом прпликом не поклонише спомену великога кнеза? Нарочпто Београдско аевачко другитво дужно је било узетп учешћа у прослави, јер је у овом дому пзведен најсјајнији концерат тога друштва о његовој трпјестогодпшњицп, а то је најлепшп тре-