Delo

Д К I 0 486 нутак у досадашњем жпвоту тога старога др) штва. Или је зар концертовање у Пешти толико заузедо одбор најстаријег српског певачког друштва, да је због Пеште и туђих Маџара, и то у онако несрећном тренутку, заборавио на Београд и своје Србе? Суђаје, драмолет у три чина с иевањем, ио народном веровању наиисао Љубинко. Музика од г. Јосифа МаринковиКа. (Приказивано ирви иут 12. октобра 1894.) Предмету овога драмолета може се замерити једино то што је узет из једног народтшг веровања, које нпти се чује по свима крајевима нашега народа нитп потпче из чисто словенскога погледа на свет. Хоћемо да кажемо да има много бољпх мотива из наше усмене књнжевности, који су достојнн обраде, те да се не мора баш у првим либретпма прибегавати једном народном причању, за које се може мпслити да је у наш народ ушло преко Турака. Оправданост овакве нретпоставке може се доказивати и тиме што главну реч у причи води Турчин. Чпни" се да онај део народа нашега, у коме се нричала ова прича, нпје никако хтео прнписати Србину онако слепо веровање у судбпну, него је узео Турчина за нредставника таквога веровања. А Турчину то и доликује: њему и његова вера препоручује да верује у судбину те може и хрпшћанско дете из нријатељства бранити од Усуда. Штета што се п г. Љ. Петровић показао Фаталпста и не само израдио драмолет о судбинп него написао и нродог (право „верују“ Фатадпстичко), који су немидостиви људи у управи позоришној сасвим одбацили, те се и не говорп. При развијању оваквога народнога веровања писац је прилично нацртао кућу напреднога домаћина те му је први чин бољи од другог, који је на силу развучен. Ту је нарочпто слаб мополог Лепосаве, која жеди кушати верност свога заручника Тихомира, иа немилосрдно тражи да јој узабере цвет са врдетне и опасне стене, која се по пропалом овчару назвала Марков врх. Ово брање цвећа за драму је од особите важности јер Тихомир не пропада у том несрећном паду него по пресуди његових суђеница преживљује и ту смртну неиридпку. Али баш због тога што је та сцена тако важна, нисац се морао послужитп много јачим разлозима него што су опи које је он навео за правдање тако чудне жеље девојчине. Како се може сдожити онако силна љубав просте и добре девојке према младпћу с онако дивљачним кушањем његове љубави, у коју она без пкаква разлога сумња? Мирна и кротка девојка постаје uo вољи пишчево) сасвпм немилосрдна, а то је врло ненриродно, јер је безг ложно, неоправдано. На Тихомиру пак види се да заиста нпје оедм) о дочуван, кад онако сдепо извршује луде жеље своје веренице. У трећем чину иисац се и сувише држао прииоветке па је Турчина посадио на бунар u, да бп одужио чпн, пустио га да занима иублику