Delo

506 Д Е Л 0 вуче Ингдезе у Александрију, Русе у КрФ, те одгурну Француску са истока на корист савезних држава. Пошто му водени пут беше забрањен, Наполеон се одлучи да по суху допре ка истоме смеру, по цену огромних жртава, обилазећп море, место да га прелази. Он £е од caj уаотребити сваку своју аобеду у Јевроии, да се границама освојених земаља примакне Турсној, да му она буде па дохват. Зато годпне 1805. после Аустерлица, Наполеон тражи „да му Аустрија преда Далмацију*. II одмах у почетку, Турска, која се беше већ почела рашчињати, осећа сву тежнну незгодне п немирне сусетке. Она осећа да ће је Француска моћи сачувати од пропастп, илп је дотући, како јој буде у интересу : да ће, силом илп милом, по вољи прелазити преко ње. А Нанолеон, преко 1’европскога пстока, назире увек крајњи свој смер, Индију, и у њој своје крвне нетријатеље Ингдезе. Прениска о томе сачувана у Француском министарству иностраних дела показује јасно његов план. Из ње се види да освојење Далмације отвара Француској сувоземни аут (испрекидан само БосФором) до дубина Азије, и да јв Далмација арви даник на ауту за Индију . .. Какву ћеуираву новицар дати народу, којп му ненадно дође поджездо, народу који Јевропа беше одавно заборавида? Скоро наишавшп у Мисиру на народ већма различит од Француског, пмператор одмах разумеде да за њ неће ваљати исти закони који владају правим Француским грађанима. Зато се беше ограничио да влада над њима „руком урођених власти*. Интуицијом својега генпЈа, он на први мах прихвати систем протектората, којему даде првенство над непосредном адмпнистрацпјом. „Нама је немогућно, писаше он, — да правцо утичемо на народе, којима смо мп странци ; да би њима управљади, нама требају посредници*. Говорећи о месним поглаварима. KOje беше задржао, он додаје : „Сдужио сам се њима, да бпх говорио народу . .. да би владао земљом*. Тим је у неколико речи оцртан цео систем протектората, онакав, каква га наших дана видимо корисно примењена у разнпм државицама Азије и Африке... Судба коју Наполеон намени Далматпнцпма одговараше тој његовој мисли. Како за некодико векова беху навпкдп на млетачки систем, то им он поставп за гдавног управника млечића Викентија Дандола са титудом генералног провидура, којп им напомињаше млетачку власт. II тако им би на први мах мање осетан предаз од једне вдадавине другој. Снабдевен пуном влашћу Дандоло беше у толико добротворан бирократа што јо за своје домоћнпке бирао већпном Далматинце. Запојен новијим начелима политичке економије, он нађе згодно земљиште за којекакве покушаје, адп посде се видело, да су његове намере много боље биле него та његова начела, а због намере.много се што шта опрашта и начину. У главном, старао се Дандоло да унапреди привреду и индустрију, да отвара школе. Свему томе он рода није видео. али семе које је посејао irnje све понадало на камен, иди крај иута илн у трње, теје тај човек заслужно леп номен ...