Delo

508 Д Е Л 0 тим обелодани Наполеонов декрет, којим се републпка укида п Дубровник постаје саставним делом царевине. Неколико месеца након тога, Наполеон преузме Јонска Острва и приближи се Русији. По свему се судпло да ће се он потпуно споразумети са Александром I п да је дошло време да се Турска распарча. Тога ради Француска војска под маршалом Мармоном у Далмацнјп беше готова на поход; тога ради на брзу руку поправ.лаху се путови н грађаху ее новп, п у свему од стране владе народ је осећао благодатп, какве ннкад дотле не беше запамтпо. Зна се да је у то време Наполеон шуровао са пашама арбанаскнм н грчким, и да је успео да многе подмити . . . Али устанак у Шпанпјп побрка све нланове Наполеонове и даде сасвим други неочекивани правац светскпм догађајима, и наменп другу судбину нашем целокупном народу, — јер сумње нема, да бп уз Далмацију, Босна, Херцеговина, Стара Србиј? и данашња Краљевпна биле окупљене. а може се вероватп. да би се, уз добру вољу п помоћ Русије, то јемство одржало. У сваком случају, да је то било, за нас би било боље. Устанак шпански изазва буну п у Немачкој; Немци се угледаше на Шпањолце, те покушаше да свргну јарам Француски . . . Ти ненадни а замашни догађаји скренуше Наполеонову пажњу и рад на другу страну; Турска се као чутдом неким још једаред одржа у Јеврони, а Приморје изгубн своју тренутну стратегиску важност, а уза њу п бољу будућност. До душе, Наполеон 1809 год. опет победи, бечкнм уговором опет увећа своје „илпрске* области, али је он већ впдео да тај део царства не може пматн улогу, какву беше пређе наменпо. „Пригода је темена космата, а потиљка ћелава.“ Ауттрпја не могућп спдом одолети своме великом супарнику страхујући од последпца рускога п Францускога ирпјатељства, пригече своме старом оглашеном начину, да брачном везом спута онога, кога не може нначе савдадати. II то јој пође за руком. Године 1810 Нанолеон се ожени са ерцерцегињом Маријом Лујзом, а Адександар I окрете му леђа1). Од тога времена зачпње се ут главп Наполеоповој и поступно се снажп нова и опет замашна намера, која га одводи на сасвим противан крај, а тазбпна га вешто и трајно иотискује томе крају, иредвпђајућп да ће баш тут скрхати врат. Наполеон се спрема да удари на Руснјут. да je сломи, да јој смањи тежину и важност у јевропском већу. *) В. свеску од 15 септембра ов. год. у Revue des deux Mondes студију француеког академкка 0 11 i v i е r o Таљерану. (Talleyrand, parEmile Ollivier где писац износн п најтвр1,им доказима поткрепљује како је Наполеон хтео да узме за жону било сестру цара Александра, било неку љегову рођаку, како би тај брак по свој прилици и бно углављен да није било Наиолеопова министра Талерана, којн је био прави нздајник своје земље, јер је стално примао велике новчане помоћи од Аустрије. — Та је студија учиннла велики утвсак п нз темел.а изменила мишљење о чувеном француском дипломати. В. свеску од 15. Новембра 1894. год. истога журнала од истога ипсца : Француска и Јевроаа aoc-te 1815. 104.