Delo

Д Е Л 0 510 „Мило би нам било, да је г. Низани своме веома занимљивом деду додао још један одељак, у коме би пзнео !посдедпце Францускога владања у Далмацији, да видимо је лн наша еФемерна прпсутност заиста допринеда умном препорођају п потоњем развпћу прпморскпх Сдовена, да видимо може ли се веровати песницима, који тврде, да je Наподеон врхом својега мача будио успавану свест народа. „Посде нашега оддаска, у току овога века, јужни Словени првп пут осетише потребу да се сједпне на основу заједничкпх предања и надања; иај је покрет познат под именом „Илиризма". Ускрснувши сам назпв Илирије, Наполеон беше унапред дао једну Формулу народним тежњама. По свему се чпни, да су мпсли које је по свету расејала наша Револуција већма утпцале него лп сама наша окупација. Нлирство добп полета у Загребу, у томе граду научнпка п мислидаца, где се нпје впла наша -застава; прпморски Сдовени ометенп на свом земљишту пталијанским едементом, придружпше се тек доцнпје!п непотпуно томе покрету.“ „Али о Француској војсци Далматинци задржаше усиомену, која се урезала у њпхову машту легендарнпм цртама. Њпма остаде утпсак као да су видели у продаску једну војску дивова, пред којом се клањаху људи и прпрода. Пут којп је за неколпко месеца провео Мармон кроз њпхова брда, (таЈ римски пут, који везује разне крајеве покрајпне), та , победа над љутим кршем, највећма пх је задпвила, те је остала прича: „Мармон је узјахао на коња п рекао : нека се начпнп пут! А кад је сјахао с коња, пут већ беше готов“. „Алп Далматинцп сувпше осетшпе крутост Наполеонове владавпне, а да бп се у њој* зачео квасац народног зрпћа. На протпв, њпховп суседи п браћа под Турском као год п Грцп, дпвећп се чудесима Наполеоновпм, а не осећајућп тежпну његове руке, гледаху победнпка, којп се њима прпмпцао. као избавптеља којега Бог посла; за неколпко годпна онп су му управљалп своје вапаје После његова пада, п народп наставпше сањати о осдобођењу, и надање затпњало у њиховпм срцпма HHje се већ угасило ? II тако у великом делу пстока, труба Француске зачула се са обала Јадранског Мора кроза сву ломљаву која се ораше по Јевропп и она одсвира буђење народа*. Заиста од велике бп корпсти бпло да се уради оно што желп Француски натрпота, тј. да се оцрта утпцај Француске војске u духовне најезде на наш народ у опште, не пзузимајућп нп Хрвате. 0 томе пма по што год забележено из онога времена а п у наше дане. На пр. неке догађаје, пуне драматичностп, којима Дадмацпја" беше попрпште на пзмаку прошлога века п почетком овога, за оних осамнаест бурних година кад је променила четпрп господара, забележпо је архимандрпт ЗелиК у своме Житију. До душе, Зелпћ истиче оне догађаЈ*е, koju су од важности за православље у Приморју, пли којп су од вредности за његову личност, а превиђа многе друге којп су знатнпјп по судбпну земље, алп, иоред свега тога, п оно што је он забележио веома је карактерпстпчно. Даље,