Delo

нпка п вође содпјал-демократске странке y Немачкој, Бебела, Жена u социјализам које je ca нсмачког оригвнада преведено на Фрапцускп после неколпко месеца, a где он јасним п жпвпм бојама слика женин подожа! y прошлостп, садашњостп п будућностп.*) Мп пак, прпказујући; ову крптпчку студпју пз упоредног законодавства, нашег уваженог проФесора госп. Луј Бридел-а, сматрали смо, да je од интереса да ce и y нас зна, y коме ce стадпјуму налази данас женски покрет y Европи п y опште на странп. Ha западу ce осећају y главноме два покрета y основп различна; соцпјалпсхпчкп женскп покрет п покрет за дпбералне карпјере. Првп, социјалпстпчкп покрет, као што самп нме казује, развдја ce y оној средпнп, која смахра да je то шггање нераздвојно везано ca друштвенпм, радничким питањем. Данашњп подожај жене y друштву условљен je чптавпм редом економских чшвенпца, иа према томе п решење женскога пптања, псто тако као п радничкога, немогућно je све дотде,, док ce пз основа не пзменп тај данашњи ред економскпх погодаба тада ће ce тек моћп пзвршпти промена y женпном подожају, како y породнди тако п y државп. . Другп пак покрет. покрет за либералне карпјере, развпја ce y такозваној верској средини, т.ј. „међу хришћанима, за које мплостпња п доброчпна дела пмају превагу над пптањпма доктрпна“. To ]е вцше сентпментадан покрет, којп y Енглеској предводп госпођа Butler, y Франдуској Госпођа Adam, y Бедгији госпођа Van Koll и друге. По њиховом мпшљењу, женска актпвност je ограничена, управо љој су многе струке неирпступачне, те за то траже једнакост између оба пода. Колпко ће оне припомоћп решељу женскога питања, што ће ce, рецпмо, повећатж број доктора, проФесора и у.ошите чиновника, то остављамо читаоцима да размпсде- Оба пак ова покрета прцзнају y основп данашњу разлпку, неједнакост пзмеђу мушкиња п женскиња : али су још уверенп, да многе разлпке пропзлазе баш услед данашњег положаја жениног y друштву, н да ce изменом тога положаја п особпне могу изменити. Поред ова два гдавна покрета основана су y староме и новоме свеху многобројна удружења и пнсхпхуцпје, које раде на побољшању жениног подожаја y породицп и држави. Једни заххевају ирво аолитична ирава женнна, п онда, кад жена буде и.мала право гласања, хада ће п она њенпм гласом имахи непосредног ухицаја на побољшаље свога положаја. Други раде на побољшању њенога економског положаја. Трећи иак

*) Ca интересом и коришћу могу ce и ова ваљана деда о истоме предмету прегледати :

Charles S eor é tan Le droit de la femme, 1886. дин. l’6o.

7 Louis Frank Essai sur la condition politique de la femme, 1889.; дин. 9.

H. Th u 1 i é Le femme. Essai de sociologie physiologique, 1885.; дин. 7'50.

Ostrogorski La femme an point de vue du droit public, 1892.; дии. 4.

J- J. 1 ~ 1 Г-. J. B a r c 1 e y L’ émancipation de la femme mariée en A ngleterre, 1883.; дин. 2;

317

КРПТИКА II БПБДПОГРАФПЈА