Delo

захтевају што јачу гаранцију, да ce жена п њена деца морално што впше протежпрају. Четвртп траже побољшање грађанскпх права женпних, онп захтевају нарочпто, да ce што пре скроз пзврпш реФорма брачнога права ит.д. Госп- Л. Бридел je познат својом псторпском расправол о положају жена, ~Жена u ираво и *) где ce он истпче као адвокат женскога права п прппада оној грушг, која тражп поболлдање грађанскпх права женпнпх. Цео свој живот он je посветпо-том питању. Јавнпм дредавањпма, многобројнпм брошурама, конгрескпл говорпма. na онда н са катедре, као проФесор упоредног грађанског права на овдашњем унпверсптету, он пзноси све оне неправде које чпнп женп модерно законодавство п захтева. y свакој прплпцп, његову озбпл>ну п правичну ревизпју. Г. Ј. Бридел са Шарл Секретанол, лозанскпм фплософом, сматрају ce данас као првп поборнпцп женскога права y Швајцарској. ÿ Пређпмо на пзлагање саме студпје „Право женскиња u брак “ Цела студпја подел.ена je na седам одел>ака, y којима ппсац пзучава правнп положај удате жене no разнпм законодавствпма хрпшћанскога света, a na крају ce находе његови закључдп пстакнутп y впду захтева. Правнп положај жене, no себп ce већ разуме, варцра no земљама. Факат je само, да земље које су полптпчкп развпјенпје, где je подптпчка •свест на већем ступњу, не поступају са удатом женом са много правпчпостп. Ha протпв, нп y једној земљп пдеја грађанске једнакостп између оба пола nnje тако савршено прпмењена п испуњавана, као y аутократској Руспји, која ce, y овом случају, може поредптп са Енглеском п Сједпњенпм Државама y Америци. Међутим y швајцарскпм кантонима немачкога жпвл>а може ce слободно рећп, да je мужевља власт над својпм другом тако савршеиа u апсолутна, као ни y једној хрпшћанској државп. Горка je пстпна, a y томе ne чине пзузетак нп најнапредније европске државе, да брак ставља жену y једну врсту потчпњеностп. II то ће све дотле трајати. док ce на брак, супружанску заједнпцу, буде гледало друкчпје, a ne као на установу, која je једпно намењена да узаконп односе којп су природна последпца те заједнице што ce тпче њнховпх права, дужности п интереса. У првом одељку • своје студпје писац пзлаже псторпју женскога покрета ; пзлаже мотпве, којп пду y прплог проширења женских права, како y прппцнпу, тако u y поједпностпма За тпм ce бави пзучавааем разних облика женскога права, пзучава жепу са педагошког п економског гледишта. Положај женскпња пзван брака п рђаве последнде садашњпх законских уредаба y погледу жена, далп су повода ипсцу да излије безброј оправданих ирекора лротпв данашњпх скептичких законодаваца. II најпосле третпра, y одште, грађанска п полптпчка права женскпња,

*) La femme et le droit. Paris, Pichon éditeur, 1884.; 3 дпи.

318

ДE Л O