Delo

сматрајућп да бп ирво требало побољшатп њихова грађанска права, посде којпх бп дошла подитпчка ирава као крунпсање свега онога, што пм je претходило. У другоме одељку, упоређујући главнија модерна крпвична п гразаконодавства, ппсац говори о брачној верности u браколомству. Пзлаже какве су последпце тога браколомства y разнпм законодавствима, наводећп поједпне казне, одакле видпмо, да ce жена, y томе погдеду, не ставха на равну ногу са човеком. У свпма законодавствпма на западу пстакнут je прннцип брачне верностп као оба ! езаи и за једну п за другу страну, само што га свако од њих санкцпонпше разлпчпто. Санкционпсање je грајанско u кривично. Грађанско санкцпонпсан.е повлачи за собом развод брака, јер првц н најхмавнпјп мотпв y свима модерним грађанскпм законодавствпма, за развод брака или растављено жпвљење (separation de corps), то je браколомство. Што ce тиче кривпчног санкцпонпсања, писац je поделио модерна крпвпчна законодавства на четирп разне спстеме : 1- браколомство ce сматра као преступ y кривичном праву. Ta] спстем налазп ce y ЕнглескоЈ, неколиким северо-амерпчкпм државама и жепевском кантому : 2- браколомство ce сматра као преступ само , ако за собом аовуче развод брака или растављено живљење. Овај систем примљен je y Немачкој. Маџарској, п неколикпм Швајцарскпм кантонима, као ; Ццрпху, НеФшателу, и Базел вароши ; 3- браколомство je само no себи иреступ. Овај сххстем постојп y Холандији, Аустрији, Русијп, и највеРем броју швајцарских кантона; и 4- која je систем неједнакости, т. ј. арави ce разлика из.чеју бра■коломства, ко je je извршио човек пли жена. Овај систем постојп y Франдуској, Белтији, Шпанији и Италпји. У погледу крпвичног санкционисања, најназаднији je Франц. крпв. законик. Жена, која пзвршн прељубу, казни ce затвором од 3 месеца до две године (§ 837.): a човек, за кога ce докаже да je y супружанском дому издржавао једну наложницу п то тек на тужбу ceo je жене, подлежи новчаној казнп од 100 до 2000 динара (§ 339). Што je најинтересније, муж, y овој прилпци, плаћа ту казну од прихода своје жене илп продајом каквог кућевног предмета, којц овој прппада Одиста, г. Бридел пма потпуно право кад каже ; Franchement, с’ est se morpier de toute justice ! Hn y једном модерном кривичном законику не ћете xiahii слпчних одредаба y погледу браколомства, које су тако иротпвне духу једнакости ц правицеУ) Напоменимо још, да ce y многим крив. законицима, чија je дивнзија взвршена y последње време, примећују ове две опшхе тенденцпје y иогледу браколомства : a) тежња да ce казне смање. и б) тежња да нестану разлике између човека u жене, како y оптуживању тако п y самим казнама.

*) Ha другом леоту донећемо Karme иротив браколомства кој неких старих UMojepнихнароАаУ-. 319

КРПТПКА П БПБЛIТOГРАФПЈА