Delo

y трећем одељку говорп ce о несаособности удате жене, алстрахујући, за сада, брачнд режпм односно супружанскпх добара. У драву су „неспособне лпчностп“ оне, које не могу саме да врше већпну аката пз грађанског жпвота, као продавати, куповати, обећати, обраћати ce судовпма пт.д. Ту долазе поред малолетндка п осталпх лпчностп, које су под туторством плп старатељством, и удате жене y многим зешвама, y Европп. Жена je пре брака сиособна, a no удадби постаје неспособна y већини европскпх законодавстава. Пунолетна девојка, удовпца п распуштеница могу да делају no својој во.ђп немајућп потребе да траже чпје мишљење илп чпјп прпстанак, a међутпм, многн законодавац je то иравозакратпо удатој женп. Узевшп y обзпр ужпвања п вршеља грађанскпх права првпх, њпхова ce правна снособност једначи са човеком, пзузпмајућп неколике случајеве, где ce сматрају женске као несаособне y оагите. Тако жена не може да буде туторка (изузимајућп неколпка грађанска законодавства, као Француско, Koje je то право.дало мајци, a још чешће бабама, мајкама дечпјпх родптеља (§ 442.); затпм, y већпнп законодавстава, жена ce ne прпма за сведока нп y једноме акту пз грађапског жпвота, na нп прп прављењу тестамента. Неспособносх удате жене варпра no законодавствима. Ппсац пх je поделпо на пет разнпх система, које ce, већпном, битно разлпкују једна од друге. Прегледајућп пх он додазп до закључка : да су неспособност удате жене n мужевља власт (puissance maritale), која пз ље пропзлазп, само застарелп остацп мпнулпх векова, којп ће једнога дана нестати, као што je нестало п иолнога тутурства (tutelle de sexe).. У четвртом одељку нпсад третпра једно пптање од актуалне важностп, пптање које je данас на дневноме реду за реФоршу братаога права, a то je о способностп удате жене да управл.а својпм пмањем илп Käo што ce to y праву каже ; законски режи.ч одпосно суиружанских добара. Ово je пптање једно од најкомшшкованпјпх y породпчноме праву, чија комидпкованост варира no законодавствпма. Отуда впдпмо да пзвеснп законпцп пмају оппшрнцје плп краће одредбе, које ce односе на брачшг уговор односно пмаовнне. Тако Францускп грађ. законпк посветио je овоме пптању скоро 200 параграФа. У пројекту немачког грађ. законпка од 1888. годпне број je параграФа мало мањп, алп су п паратраФп y опште дужц. Тадпјански грађ. законпк третпра ово пптање y 69 параrpa®a- Енглескп закон од 1882, годпне. којим je санкдпонпсана еманцплацпја удате жене, посветпо му je само 27 параграФа, a тако псто п руски Свод. Ппсац прегледа п оппсује y кратко главнпје брачне режиме y модерпом грађ. законодавству. За тпм прегледа какав je законски режи.ч y главшцпм евролскшм законодавствима, завршујућд одељком y коме посматра : којп je од свпју овпх режпма најбољп. 0 овоме пптању говорп ce одшпрнпје y пдућем одељку. У петом одел.ку пдсац третпра ираво жене на производ свога рада. Он ce ппта : да лп удата жена пма драво на пропзвод свога рада ? Ha ирвп поглед изгдедаће можда мало п чудновато ово пптање. Taj je прин-

320

ДÏ i o