Delo

ixun y опште усвојен y свпма цивилнзовашш државама да пропзвод од рада прппада п треба да прппадне ономе, којп га je створно. To би требало да je тако, алп нма пзвесних законодавстава, где муж има право на пропзвод рада своје жене. Једна удата жена, коју економске непрплпке гоне да ради и зарадн, плн најпосле да ce п не находи y тпм неприликама. као што су жене књпжевнпдн, лекари, проФесорп, учптељице, глумпце п y опште вештакиље, чпновнцци пошхе п телеграФа, да лп оне, п y једном п y другом случају, пмају право на производ свога рада, на њпхову личну зараду, да лп она amia прпиада, једном речп : je лп жена господар своје зараде ? Одговор на ово пптање ппсад даје проучавајућп no ново брачнп режпм односно супружанскпх добара, y коме ce супружнидп својевољно илп законскп налазе, т.ј. законске п конвенцијалне одредбе, које су основа брачне заједнпце што ce тпче њпхове пмаовпне. Ппсац, y том погледу, захтева за данас бар парцијалну реФорму, којом je 1870 годпне y Енглеској еланцппована удата жена, п њеном прпмеру следоваху одмах скандпнавске државе, a та ce реФорма находп п y пројекту новог немачког грађавског законпка Он захтева, дакле, да ce гарантује удатој женп, Формалнол законскол одредбом, право на производ «свога рада. Ну, он ce не 6u задовољпо само том ре®ормом. Зашто не бп та реФорма, велп он, бпла потпунпја ? Усвојитп као законскп режпм односно супружанскпх добара séparation de corps, незавпсност женпну y погледу њене имаовппе y опште. оставившп. iro вољп, супружнидпма да самп пзберу другп којп режам, којп бп им ce допадао п њиховол брачном жпвоту годио. Taj већ режим законски постоји y Руспји, Енглеској п северо-америчким сједињенпм државама. Ппсац ce чудп, да и Француска, Швајцарска п Белгнја нису пошле путем тих држава. У шестом одељку писац говорп о праву на наслеђе онога супруш, који je другога надживео. Kao што знамо no смртп једне личности, која умре евентуално без тестамента, пмају право на наслеђе : 1. надживели супруг; 2. законита деца ; 8. ванбрачна деца ; 4. браћа п сестре н њпхова деца ; б прецп, пт д. Међу оволиким наследницима y колпкој ће мери надживелп супруг пматп удела на наслеђе преминулог супруга ? Koje je његово место н које бп требало да буде сагледпшта наследног? Eto. to питање проучава писац y овом одељку. Може ce елободно рећи, да je ово пптање решено y већини европсјшх законодавстава, јер нема земље где закон не даје надживелом супругу y својину пли на ужпвање (ususfructus) један део наслеђа, који наравно варпра ако пма илп нема деце , предака , браће п сестара ит.д. Наш уважени проФесор не задовољавајуЕи ce само овим, иде још даље. Он би хтео, да ce забрани суиружнпцпма искључпвање једно другога пз наследства п датп им, као што ce y праву каже , једну резерву. Бојати ce само, са практичнога гледишта, да та резерва често не доведе завађене супружнике до развода брака.

321

KPÏÏTIIKA П БИБЛИОГРАФИЈА

ДЕЛО V