Delo

y седмом, последњем одељку ппсац ce бавп очинском влашЛу u иравима матере. Он предлаже. да ce стари рпмскп прпндип patria postetas којп je усвојен y свпма модернпм грађ. законодавствима са пзвесеим модпФпкацпјама утецајем германскога права п хришћанства, заменп родитељском влашЛу, т.ј. утврдитп, y пзвесној мерп, једнакост међу сулрузима, нарочпто y васпптању деде, y моралном управљању поро даце : a кад родитељска власт пређе на мајку, због неспособностп очеве, да joj ce законским путем даду пста права као и оцу. Ово je, y пзводу, садржпна ове ваљане п пнтересне студпје, која je толико богата правним аргу.чентпма да би нам бпло немогућно прпказатп je оппшрнпје a да ce не огрешпмо о њену потпуност. Остаје нам још, да пзнесемо ппшчеве закључке , које je он пстакао y впду захтева за реФорму брачнога права. Ево и њпх : I. Пзбрпсатп пз закона „жена je дужна потчпњаватп ce своме мужу“: ппак еачуватп принцпп, да je муж „старепшна породпце“ све дотле, док савесно буде пспуњавао дужностп наспрам својих. 2 Једнакост y поступању обадва супруга y погдеду брачне верности. како y грађанском тако п крпвпчном праву. 3. Прпзнатп удатој женп потпуну грађанску сиособност. Учпнптп да нестане потреба мужевљег одобрења, као п других огранпчења, које joj коче слободу делања. 4. Датп законску санкцпју оној одредбп законика, no којој муж лора издржавати своју жеву п децу. 5. Пошто je прпнцпп сдободе брачнпх конвендпја законом утврђен, усвојптп као законскп режпм (régime légal) односно пмаовпне séparation de biens пли међусобну незавпзност супруга. 6. У свпма случајевпма, ма какав бпо брачнп режпм односно добара, вризнатп п гарантоватп удатој женп сдободно располагање пролзводом њенога рада. 7. Датп један велпкп део насдеђа наджпвелом супругу. 8. Заменптп речп „очпнска власт“ са родитељска власт. Прпзнатп иста права мајци која п оцу нарочито да joj закон да право, да ce може тужптн y случају злоупотреба од стране оца („droit de reconrs“). 9. Кад ce родптељска власт буде дала мајци, да ce п са н>оме подједнако поступа односно атрибута родитељске власти: право чувања, васпптања п поправљања деце, право на ужпвање, управљање њпховом гогаовпном. 10. По смртп очевој мајка треба да буде туторка de plein droit своје малолетне деце п да joj ce не вређају њена матерхшска права нарочптим мерама, које ce не бп прњмењпвале п на оца да она умрепрењега. 11. Да жене y опште , удате плп не, могу бптп туторке плп чланови породпчнога савета ; да ce туторство не сматра као једжо звање, посао, за којп жена ипје способна. 12. Укинутп законске одредбе, којпма ce жепе пскључују да могу бптп сведоци npu разним актпма пз прпватног п јавног жпвота.

322

ДE Д O