Delo

такво н даље остало без свепоћне пнхервенцпје електрдцитета, јесте угљени креч , плп y науцд познат под дменод карбир ка.гцијума carbure de calcium. Пошто дздђе U 3 едектричног огњпшта, калцдјуи; карбир изгледа као обдчна стакласта крдстална nača. Но сад настаје нешто што je орпгднално u пнтересно. Кад ce cano кап воде петне на ово ново тело, п тек што je кап пала; одмах ce развија гао којп пма сва својства светлога raca u који кад ce упали не cano да горд лепди светлпч пламеном, него д једнако горд док ее год водом влажи ово тело које тако све сагорп д претворп ее, на послетку, y чдот креч. Чињена je анализа овога тајанственога raca којд чдста вода развдја пз калцдјуи карбпра na je констатовано да je то истп onaj гас, коме су хендчарп далп дле acétylène адетпден и којд je саставл>ен дз водошгка и угљендка no хедпјској Форпулд : С 4 Н 2 . Другдд речдда, калцдјта карбпр, као што мало час видесдо, јесте једпњеље уг.вена д креча п дда чудновато својотво да ce разлучд под утдцајеп обдчне воде тако, да његов угал> са водондком дз воде образује запа.ћивд гас адетплен, остављајућп креч као остатак. Ово je важно и са гледшпта научног п ca. гледишта днгустријскога. Гае адетплен mia дного већу светлосну jiob од свију хпдрокарбдра, разудевајућд ту и петролеум na п сад светлећд гас (240 свећа место 16). Gen тога његов пламен загрева много мање него обдчан гас (1000° песто 1360°) д његово сагоревање развдја дного дање угљеног окслда oxyde de carbone којд je отрован. Остаје сада да пндустрцја дзФабрдкује неку врсту свећа од овога новога тела, која бп ce упетнула y за то нарочдто надрав.вен овећњак y коде бд аутоматдчно кап до кап воде дадала на свећу те продзводпла гас ca дпвшш светлдм пдаденом. Отпале би u Фабрпке п каналдзацпје u шгалп бпемо првога ква.штета ! Ako заиста калцдјуд карбдр mra сва ова својства, која му прцписује дхвалд енглеокп проФесор Lewes u о коме je он учднпо caошптење „Друштву вештпна* y Лондону „Society uf Arts“ to be онда бдтд дравп квасац револуддје, која ће наступдтд у јавном u приватиол осветл>ењу. Тада бп ce овдм гасод ацетиленоз! осветл,авалд п богати д сиромашнд домовд, јер бд његова продзводња бдла врло јевтдна д економна. Hobii тунел железнпчкп. Поред Сен - Готхардскога, Мон - Сениског, Арлбершкога тунела пмаћемо сад y скоро д Симчлон-ски тунел. Швајцарска влада je век одобрдла лројекат о том п рад око тога ће скоро почетд. Новд тунел be сдојдтд швајцарске жедезндце ca талијанско.ч. Тунел Сдмплои-еки be líbu од игвајцарске железничке етанице Brieg кроз брдо Monte Leone y дравцу С. 3. Ј. И. n пздћп be код села

Iselles, од прилдкеТна 25 километара од Domo d’Osso, крајље тачке талијанскдх железница. Дуждна Сшшлонскога тунеда no дројекту паносп екоро 20 кпдодетара Препа тоне новж тунел je дужп скор б кдлометара од Сен-Готхардскога, којд дзносд 14 кдлометара п 9SI метар, a он je до сада Спо најдужп. Впсина брда пспод Сјшпдонскога тунела je 2135 зхетара, a пспод ’СенГотхардскога je 1706 метара.” Cxabe тунелдо иредрачуну na 65 шшпјуна дпнара, a хунел треба да буде готов за пет годпна. Добдвање солп y Руспјп. Спровднада и природшш благом y сошдте богата, Руспја код своје куће пна п солд. У годинп 1893. y Русдјц je добцвно камене соли : 18,205.246 пуда, ллд, pauynajybn пуд y 16 кплограда, 291,283.936 килограма ; со.ги us соних олатишта (садосодочнаа) 41,824.007 пуда длп 4,433,344.112 кплогразга ; иаворене,, плд кувањем добивене со.ги : 22,874.234 пуда, плп 365,987.714 кплогразга свега дакле, y кплогразшпа : пет зшлцјарда, деведесет зшлпјуна, шест стотдна петнаест хдљада д седазг етотпна шесет д два кдлограма (5,090,615.762)1 Радд паралеле позшњемо, да je потрошља солп y Србпјд годпшае 20,000.000 кплограиа. Највшле солд дају ове губернпје : јекатерпнославска, таврдјска, херсонска, харковека, астраханска ц пернска дслокуине колдчдне солд коју Руспја годдшње даје. За тпд пма еолп још на Кавказу, Уралу п y оренбуршкој губерндјд. Аргон. Тако ce зове ,новп еледенат. којд je прошле годдне пронађен п којп je тре£и саставнд део ваздуха, поред кпсеондка п азота. Пронашлп су га енглескд Фпздчарп: лордЕаllеу£ћ nEamsavjoin y авгуету прошле годдне, алд je ов.ј проналазак бдо такомало вероватан, да ду све до скоро нпсу поклањали пажњу. Најпре ce зшслпло на какву догрешку, a после да je тај новп гас, којд су проналазачд назвалп apion, садо згуснутд азот, као што je озон згуснутд кдсеонпк дејCTBO3I електрдчке струје. Алд ce после доказало, да ce азот не згушћава електрдчкод струјом, те je ова наподена отпала. Тешкоћа дспптдвања, a п објашњеље што ce тако доцкан до сазшга проналаска овога дошло, y томе je : што je аргон тек стоти део y саставу ваздуха, што ce не кочбднује нд с каквдм елементом u не показује никакво дејство, no чезгу су му проналазачд п iuie далп. Сад су му већ дспдтане и Фпздчке д хемдјске особине, те ce зна да ce и no једндма п no другдма раздлкује од азота. Проналазачп су опаздлп, да je азот ваздушнп тежд од азота који ce добдје хезшјскпм nyieir, п то их je навело na зшсао да y ваздуху осен азота u кдсеонпка има још један елеменат. Ддфуздјом су га пздвајалп, u онда дал>е дспдтпвалд. За сат ce добдје тек 30 куб. сантдметара. Претворен je ц y течно стање. Проналазачн су ту скоро пзнелд y нарочитом

346

ДE Л O