Delo

љење његово , он још не беше разочаран, кад ново зацареноме Теодору Алексијевићу изјављиваше готовост, да Русији учини услугу иревођепем на руски Аристотелове аолитике. Међу тим на Крижанићев рад није ce само оглушила сувремена му Русија, већ je он на жалост и до данао још y многоме погледу непроучен остао. Издање његове Дилитше y две књиге, као што сам издавач му Безсонов вели, ни из далека још не обухвата цео спис његов, jep je y рукопису још много више од тога остало неиздато. ПроФ. Брикнер y напред поменутим расправама својим поред биограФије, оцена списа му и књижевностп о Крижанићу, указао je најзад први и на велики значај његовнх економно-политичких и Финансиских назора, изнесавши велику ученост његову и напредност мисли његових. И y томе погледу no сасвим правплноме схватању Маркевича, права оцена економских назора Крижанићевих могућна je само y свезп са ондашњим стањем економске науке, јер задаћа историчара није y критици догматичких писаца на пољу политнчке економије y 17 веку, већ y појимању оне умне атмосФере y којој су ce родила и развила главна начела меркантилизма ; и за то je вредно проучпти, y којој je мери Крижанић бпо одјек сувременнка a y којој опет самосталан мислплац. Ј ) Чини нам ce да ce ни мало не варамо кад кажемо, да je y оквиру Крижанпћеве политике од највеће важности баш онај први део, који ce бави претресањем економно-полнтичких и Фанансиских пптања јер су га ова одвела и даљим државно-правнпм питањима. Да y ово поље, на коме je y последње време са успехом порадио многозаслужни проф. Врпкнер, yiieceiMO мало више светлости ето то je задатак п ове наше расправе о Крпжанићу. Мислимо да излагање и оцена Крижаннћеве политпке неће битв на одмет не само са онога опште појамнога интереса, којп y нама старине a нарочито наше народне - већ саме no себи буде, већ баш n no самој корисности Крижанићевих пдеја a нарочнто о нашпм народним особпнама п манама, које y

■) Маркевичт. га смагра као иредставника протекдионпзма н одиах му пзриче н пресуду, иримећујуКн са својега гдедншта : да заштитна система не може да издржи критику. стр. 36. Mel,y тим, као што сасвам узгесно лрцмећује A Брпкнер, он прп тоне „нпје налазио за потребно да лроучи оувремену књцжевноет no питан.има, којпма ce Крижанић занимао, нв историју времена y коме je жлвео п iracao овај ученп Србпн“ РускИЈ BicTHHKii, за Јулц 1887. стр. 584 585.

358

ДE Л O