Delo

многоме на жалост још и данас трају. Али пре но што приђемо овоме послу потребно je да бацимо претходно један rtoглед на живот ii рад Крижанићев, јер je то најбоља сведоџба о дубпнп убеђења његова, ина идеје онога времена без чега je опет немогућно правилно охватити и оценити прави значај екомно-политпчкпх погледа његових. Крижанић je рођен године 1617 (тако ју je бар он сам ■обележио, кад je y спису својему «о промислу божјем” назначно, да му je 1666. било 49 година) y Хрватској (у жупн Липничкој св. Илије) од једне граие Небљушких, старином знаменпте му породице. Посвсћен духовноме позиву, Крижанић je већ y својој 2,1 години оставио завичај свој, да no упутству и препоруцн својега мецената, загребачкога епископа Бенка Винковића, ступи y бечку хрватску богословију (коју je сам Винковић установио био), одакле je отишао y Болоњу, где je год. 1639 —4O y угарско-хрватској колегији учио поред богословије ii правне науке и већ исте 1640. год. прешао и y Рим Из тадашњих писама његових, писаних Винковићу (које je И. Кукуљевић Сакцински открио) види ce, да га je join тада јако занимала мисао о сједињењу цркава и да ce y тој нарочитој намери посветио био проучавању црквене иоторије, грчкога језика и грчке литургије. Beh тада дакле народно осећање словенско беше y њему, католику, савладало све религиозне препоне и скрупуле. У Ршму ce je познавао и са многим Русима, који су му могли отворити вољу да ce лично упозна са овом далеком северном државом, која je још од онда једина обећавала Словенима лепшу будућност. По смрти покровитеља му Винковића, и то од конца 1642, na све до 1652 године, ми немамо никаквих података о животу и раду Крижанића Из појединих места y списима његовим (тако н. пр. и y политицп, књ. 11. стр. 135. где он помиње, како му je y Цариграду некакав „учени човек преводник Никуоије Панајот” причао о арапским кабалистичким књигама) даје ce само закључпти, да je y то вр.еме морао путовати на исток и бавити ce све опет y старој својој намери, да поради на црквеном измирењу поглавито y самом Цариграду. Крајем 1652, ми затичемо Крижаинћа опет y Рпму, као члана илирскога друштва св. Јеронима, из кога je 1655 иступио. Ту y Риму напи-

359

КРПЖАНПЋЕВА ПОЛНТПКА