Delo

сао je он год 1656. своју „свеоишту библиотеку шизматика“ (у две књиге на латинском, y којој je прибрао све. што je дотле y православиоме свету прошв католичке цркве писано било) пз које ce види, да je већ -био упознат са руским језиком и да je ватрено жудио, да ce црквени раздор међу Словенима уклонн (тражи да буде једно стадо и један пастир), и прву књигу своје «деобе цркава.” Исте 1656. год. он напушта Рим због куге и вероватно да je год 1657 био и y Млецнма (али опет само no закључцнма из појединих места његове Политике) ; године 1658. налазимо га y Бечу’) a 1659 већ на путу y Пољској и Малој Русији 2 ). Шта je било са Крижанићем y току 1660. год. о томе ништа посигурно не знамо, ади како je већ y почетку год. 1661. y Москви донесена била одлука о његову прогонству y Сибнр, то проФ. Брикнер с правом закључује, да „нмамо основа мислити, да je овај несрећни странац. дошав y Русију концем 1659. или y току 1660 год. учинно ce тамо некако опасним лнцем или шта више чак и преступнпком* ! 3 ) Питање je, какав je то узрок могао битн те Руси Крпжаннћа послаше y Сибир ? Једва ли je верно да je томе, no миш.вењу историчара Соловјева као и издавача му Безсонова, био узрок већ сама лажност његова религнозна положаја као Србина католика y ондашњој строго грчко-православној руској царевпнн, којајевећ тада са растројеном Пољском водила пресудну борбу о превласт (нарочито над мало-руским козачкпм елементом). Buhe, чини нам ce, верније оно објашњење, које Маркјевић и Брикнер додају, да je Крижанпћ пострадао поглавито с тога, што je за своје време y опште a нарочито још y ондашњој Русији, проповедао и сувише напредне реФорматорске идеје. 4 ] У прилог овоме говори ита околност, што ce no самим

J ) В. на завршетку оде.вка И. y напред поменутом животопцсу Беасонова (lOpiil Крижашгп.* Москва. 1870. стр, 80.), где отојп; y Бечу 1 >59 год. свевтенпк Ђурђе Крпжанпћ Небљушки јавља ce y гостионици „Златнога вола“ где je тада било руско посланство. (КрижаниК y својој По.штацц помшве саио како y неком граду y гостпоницц код. „Златиога вола“ отановаху наиш послаипци п жалц ce на велику нечистоћу локала I. 149).

'-) Ha цуту за Москву y год 1659. нагшсао je Крпжанић трп омање расправе : 1. Оаис иута од Лавова .(О Москве ; 2. Рвч Ма.горусима■; u 3 Расматрања о царском величанетву, које je тек 1865 као његове открдо Рус Сјеверни (јер исторпчар Co.ioeien нпје ux лозиавао као crnice Крижанићеве.)

3 ) В. расправу lOpiii Крпжаничв y Рускоме Вјеонпку за јули 1887 стр. 605.

4 ) МаркијевпК (стр. 24.) налази, да je Крижанцћ прерано дошао y Москву, где га за онда саовим нису иогли разумети a уз то je још u сам био бујнога карактера. A

360

ДE Л O