Delo

сибирским запискама види, да je „ иноземац Ђурјје Србин“ смео собом y Сибир ионети сву своуу библиотеку u што je ужпвао још и издржање од 90 руба.ва годишње, што би ce, поређено са данашњом куповном моћи новца, равнало данашњој новчаној помоћи од 1500 рубаља. “'ј Види ce дакле да je ондашњој руској владавинн главно било да просвећешш западњачким идејама запојена Крижанића само из Москве удали. Ту y сибирскоме прогонству, y граду ТРболску, где глас његов нико ие чујаше, a списе његове нико онда ни штампати не могаше, провео je Крнжанић пуних петнаест година, пишући своју Uoлитику, 2 ) отпочету no његовој властитој забелешци 15 априла 1663 a још сасвим недовршену 22 октобра 1664. (од које као што рекосмо, још ни половина публикована није) a затим и другп главни му спис богословско-политичкога садржаја «0 промислу божјем п (De Providentia Dei 1667 који je такође y московској синодалној типограФијн открио и iB6O год. публиковао Безсонов) 3 ), a који je писац прво намеравао да посвети царевићу Алексију Алексијевићу, na онда опет књазу Репнину, све уздајући ce y скору милост. У спису „Опровержевlе на Соловецкукз челобитнуто» писаноме 1675. год., Крижанић сам вели: ,Четрнаест година проживео сам већ и живим и даље

проф. A. Брикнер велп опет „Учени Србин дошао je y невреме • u зато незванога учитеља аос.гаше y СибирРусскш Шстникт,, то.чт> 89. зајулп, 1887. стр. 606. У Сибир je пошао 20. Јануара a y Тоболск прпспео 8. Марта 1661. Ииа и таквога мишљеља, да су његову прогонству зшого морали допринетн п грчки Фанарпотн, које он као непријатеље С.товенства није нпкако могао да трпн.

*) To прогонство, како вели Брикнер, бнлаје дане једна мера впше адлшнистративне природе, „РусекШ Шоникђ“ за јуди 1887. етр. 610 611, 2 ) „Русское Государство вђ половигг); XVII Рукописв откритал и изданнал Л. Бе.зсонок.чЂ а као прцлог Руескои Бескдн за 1859. год. a y два Tosta одштампан.о. Москва, 1860.

3 ) Омањи списи : „О Cea томт, креиденш* и п Обличвн\е Соловецкош челобитно\\ “ y пздању Сзшрнова (где ЕрижашЉ католик, наравно вазда из иатрпотских словенскихпобуда, брани православље) пиоани су језиком приблвжнијим ондлшњему гавижевном руском језику, док je спис „О промислу“ ппсан латински. Од ранијих списа открпо je Сјеверни y Mockbu joui и ,De arte bene moriendi.“ (o вештшш дочекивања очрти) п још три рукоииса; 1) латинско-сдовеноки речник ’ 2.) днјалог о светоме духу ; и 3.) поезију и реторику на којима име ппшчево истина не стоји назначено п од којих je само .Поезија п Реторика,“ исписана властитом руком Крижаиићевом, поспгурно његова. Сем тога п Кукуљевић н Безсонов мишљења су, да je п опио чувенога геогра*а Холаидеза Витзена о Сибиру израђен no запискама или успоменама Крижанићевим, јер je извесно, да je Крпжанић са љиме y препиоди отајао. A Маркјевић напомшве еамо, да има и преписке Крижанићеве са поједнним ондмшљим руским важнијим личностима. У годинц 1891. један круг млађих руских кљижевиика латио ce критичкога издаља свих списа Ерижанпћевнх y свеокама под насловом; Собрате Сочиненш 10. Брижанича Москва. У досадаљим свескама од ново откривених радова Кршканићових помињемо: 1) Нов граматички опис из год. 1661. од Колосова ('випускЂ I.) и 2) Тумачење иеторијских пророчанстава од Соколова (II.).

361

КРПЖАНПЋЕВА ПОЛПТИКА