Delo

све до воље божје y овој сибирској тамници Богу свемогућему многогрешан a целоме свету нерадан, некористан и непотребан. Нико не требује од ме.не никаква рукотвора, ннкакве услуге, ни савета, ни помоћи ни работе a божја и царска милост хране ме сасвнм залудна, као какво живинче,” 1 ). Цар Алексије умро je y јануару 1676. За њим je на престо ступио Теодор, од којога већ 3. марта стнже y Тоболс-к царска гра•мота којом ce «lOpin СерблнинЂ” ослобођава сибирског заточења a 5. марта исте године он ce већ креће и на пут за Москву, али опет не сасвим слободан, јер ce ynyhyje y Солопецки манастир, из кога имамо последње писмен > његово (из год. 1676.) уирављеио на новога цара Теодора, y којему га он, благодарећи му на ослобођењу, моли да му допусти «поћи за границу” u уједно ce жали на своје оронуло здрав.ве, на ослабела му чула вида и слуха 2 ); na ипак — само да би искушто своју слободу обећава, да he на руски језик превести Аристотелову Политику, (кад његова y ондашњој Русијп ни саслушана није могла бити). Изгледа, да je већ псте године отишао био y Пољску, где му ce последњи траг губи y годиим 1680. Шта je после тога било п где je најзад Крпжанић умро, то ми до данас још нисмо сазнати могли.*) Ето тако je за онда нечујно и за саму Русију некорисно протекао мученички живот нашега Крнжанпћа, јер он гледајући своје рођено племе потлачено турском најездом док западнп Словени беху притиснути германском a По.вска опет унутарњпм раздорпма пзнемогла, упираше већ тада све своје погледе на Ру си ЈУ У којој међу тим још не бејаше куцнуо час тако темељитим реФормама, какве je он за онда још прерано Руспји наменио и предлагао био. Крижанић je дакле отишао бно y Русију с тим уверењем да he y њој још y ono време моћп да нађе и створп средишну тачку за прибирање растројенога и потлаченог Словенства. .Идеје меркантилизма беху тада захватиле сав европскп западпн

0 B. ivjiCKv свеску „Рускога BieemiKa“ стп. 615.

2 ) л Ha счастливое eio locyjapcKoe eiii'iame. Черва IO рка Сербпнина ■ствовсчпе u за спое освобожлепе нпжаХ\Чцее иоклонеп\е u благо^аренХе.' 1

3 ) У истој расправи Брикнеровој, стр. 618. укојој на завршетку вели, даје према томе Крижанић провео око 20 годциа y своме завичају, 20 y Италпји a 20 y Русијц. „Сувременпцн га нису умели ценитн, ади мујезато потоиство миого обвезано.“ стр. 619

362

ДE Л O