Delo

свет, друштвени, политички и књижевни. (И Лутер и Коперник u Њутн беху им мање впше подложни). Напрасно умножона количгша племенитих метала (довозом из новога Америчког света) беше извршила читав иреврат y ценама и изазвала onшту жеђу за hobiibiM (auri sacra fames). na било то отварањем земаљских рудника, јачим извозом производа, алхемијом или ii самим ФалсиФиковањем кованога новца. Привредно осиажен занатлпски и трговачки (трећи, грађански) сталеж no градовима беше моћна полуга, којом просвећени владаоци онога времена саломише моћ Феудализма. Иза релпгиозног ратовања (триестогодишњега) наступи ново доба трговинске, привредне утакмице међу народнма. Тако католичка Француска нпр. помаже протестантски покрет y Немачкој y циљу да ослабн само власт германских императора, док Кромвелова Инглеска ломи опет дотадању поморску трговинску превласт Холандије, која je ca своје стране раније опет Шпаиију заменила била. Новчана струја, noja je тада сву Јевропу електрисала била, y необузданој свеопштој трци за новцем беше отишла најзад и на странпутице, гледајући y новцу y место један знак : саму суштину богатства. Обплност новчаних капитала no живим трговинским и мануфактурним градовима и јаке Финансиске потребе, које држање стојеће војске y апсолутних владалаца изазиваше, подизаху значај и углед капиталпзму, који je најзад y 19. столећу и државом овладао. Карактеристичне особине меркантилнога учења ne леже само y теорији заграничнога биланса, no којој јача вредност земаљскога извоза даје иовољан (обилност новца) a јача вредност странога увоза неиовољан биланс (новчану оскудицу) дакле y иреиењивању новца, већ и y ирецењивсту броја u густине људства, значаја мануфактура и државне делателности. Меркантилизам je од прилике овако резоновао : довољно новца има свуда онде где je насељење гушће ii no обиму веће. где занати и трговина цветају, где их државна власт штити и помаже, ј ep, закључује он, ту ce ондавише производа извози no што ce страних добара y земљу увози и зато новац y земљи остаје. Меркантилизам као теорија побркао je био дејство са узроком, узимајући за богатство новац. који je међу тим само један знак богатства ; али y примени, као практична државна привредна политика, меркантилизам je, штитећи домаћу радиност и трговину, подигао и развио

363

КРПЖАНПЋЕВА ПОДПТИКА