Delo

био прнвредну Moh нових народа. Новчаност je само јодно дејство правога узрока богатству народном који међу тим лежи y радним способностима народним, његовом прегаоштву, његовим моралним особинама и политичким установама. Новац ce увек јавља онде, где je прнвредни рад живљи и разноврснији и отуд она, на први лајички поглед, чудновата појава, да новац вазда тежи онамо, где му je цена најнижа, т.ј. где му je ин терес најмањи, јер je ту најјача моћ репродукције и уједно и највећа сигурност. Kao што ћемо даље већ видети наш Крижанић, као и y свему другоме, био je измакао и свима битним заблудама меркантплизма, a y своју државну привредну и фннансиску политику унео je опет све оно, што ce y животу напредних народа као корисно показало Оно што je Кромвел учннно прмвредној моћн Инглеској a Колбер Француској, то je y својој политицн и Крижанић предлагао ондашњој Русији, желећи да и словенско племе престане једном и економски и политнчкм туђину робовати. У тој сврси његова Политша јер то no cacßiiM умесноме нахођењу проФ. Брикнера и јесте прави ii најпрпличнији смпсао и наслов овоме спису КрпжаниРеву, коме je y прзполовљеноме издању Безсонов дао као што видесмо чудноват наслов : Русское Государство вђ поло ви hí XVII. вi к a који нас и нехотице много подсећа на аналоган спис СекендорФа : „Der teutsche Fiirstenstaat“ (1655.) док он y самој ствари y Крижанићеву рукопису носи заглавље; „Разговори обт> владателвству® (т.ј. о политици, даље : Krishanitch : „Entretiens politiques,“ „Ge sprä cli е lieber Politik») поврх којега стоји и латински забележен датум отпочетог писања : 1663. Aprilis 15. обухватнла je не само програм прнвредне и Финансиске политике државне, већ и пптања војена и нацнонална (говори нпр. о типу, језику и оделу народном) да.ве пптања „ттолптпчке мудрости,' 4 државо правна и религпозна као п питања о људству и најзад о практнчкој и спољној политици (наравно вазда с нарочптнм погледом на ондашњи особенн политички положај Русије међу истоком п западом). Пре но што приђемо самоме пзлагању Крижанићевпх идеја о екомомној и Финанспској политици државној, потребно je да бацимо један поглед на сродне му књижевне сувременике на

364

ДE Д O