Delo

западу и да том приликом кажемо и наше мишљење о томе, како арема њима стојп паш Крижанпћ, више или нпже њих, и y колико je он само одјек њихов a y колико оиет самосталан мислилац. Можда би овоме пптању приличније место било при крају саме расправе пошто погледе Крижанићеве изложили будемо, али ми ћемо ипак већ овде унапред да кажемо свој суд о њему, остављајући најзад самим читатељима да верност наше оцене испитују. Велика научност Крпжанићева стојп изван свакога спора; то сведочи његово обилно познавање старе и нове књижевности. класичких и нових језика (нарочито немачкога и италианскога) историје и сувремених му прилика на западу и истоку. Из самих мисли и навода његових видп ce јасно да je скроз познавао не само Омира, Платона, Аристотела, КсеноФоиа, Плутарха, већ и Поливија, Варона. Цицерона, Ливија, Флора. Курџија РуФа. Виргилија итд., затим од новијих претходника му нарочито ; Филииа де Еомина (de Commines-a : Мемоаре за историју Луја XI. и Карла VIII. 1523,, y којима већ претежу нови државнички погледи и разлози), Макијавела (Флорентинску историју), Павла Парута (млетачку историју), као и списе историко-Филолога Јустуса Лиисијуса, путника Адама Олеарија, као и познатијих по.бских писаца, a нарочито Симона Старовољскога .’) Што ce политичкнх и историских назора тиче, можемо слободно рећи, да je Крижанић y свему стојао na впсини најнапреднијих пдеја својега времена. Проучавајућп историско растење и опадање народа, Крижанић долази до сасвпм модернога схватања, да аолитичко наиредоване народа тече наиоредо са неговим умним разшјањем u да су моралие особине народа тесно везане са шговим иолитичким уредбама. Историја му je, као што вели Брикнер, била арсенал, из којега je он позајимао оружје за своју публицистичку аргументацију. 2 ) Што ce пак економно политичких и

*) Безсонов y биограФији Крижанпћевој мпсли,'да je зватан део својнх полптичкпх пдеја KpnæaHiili y aera позајмио. Ми незгамо цстипа прп руди смисе Старовољокога, али јшслпио да смеио onei бар толпко посигурно рећп, да овега онога, чиме ce Крижанић y Старово.вскога послужити могао, није могло не бити y онда чувенијих западних писаца (нове политичке u меркантилне школе 17 века) и да je према томе п оно, y чемгу Je Крижанић сувречене му еконозшо-полптичке пиоце на западу претицао, поспгурно његова властита творевииа.

2 3 „Русскш BicTHum,“ том 119. стр. 4">.

365

КРИЖАШГВЕВА ПОЛПТПКА