Delo

Финансиских погледа тиче, ту je Крижанић не само стојао на висини напредних идеја најважнијих претходника му : Жана Бодена и Монкретјена де Ватвила y Фрашдуској, Антонија Cepe y Италији и Томаса Mena y Ииглеској, већ je, можемо смела pehu, надмашао све важније немачке писце из прве половине 17. века, као Обрехта, Борница, Безолда, Фауста п Елока, a једва ли je уступао и познијима; Секендорфу (1655.) и Еонрингу (1662.). По правилностп привредно-политичких и Финансиских назора, Крижанић ce може слободно меритп са потоњим најважнијим писцима при крају 17. века : Уиљемом Дети-ieyi y Инглеској, Боагилбером y Француској п БЈредером y Германији. Из Крижанићевих цитата видимо да je он y сибирскоме прогонству насигурно при руци имао само спис Шаксимилијана Фауста : Consilia pro aerario etc.“ штампан y ФранкФурту 1641., a посвећен цару Фердинанду 111. 1 ) Дело ово y свакоме погледу стоји много нпже Крижанпћева, na ипак je, као што Рошер вели, још кроз „читава два покољења” y Германијп велику важност уживало. «Његово схватање нсторије je y највишој мери неисториско” вели Рошер. У њему има свега и свачега (Рошер га зове: «Ein grässliches Sammelsurium“) и то je све сложено без икаква система no азбучноме реду ; највише ce само описују предметп, без икакве слободније правне a још маже економске теорије“. 2 ) За Обрехта велп Рошер да je он само персонпфикација својега времена без икаквпх напреднијих мисли, јер су зато већ п саме његове духовне моћп биле «и сувчше незнатне“ (стр. 158.) Борниц jeопет сасвим меркантилистичкп сматрао новац за богатство, na вели, да ce народ и држава богате на два начпна : ковањем новца из земаљских рудника, a где ових нема, ту онда државна, вештина мора допунити природу увозом странога новца (стр 191 —192.) У Безолда je тек меркантилпзам нешто слабији, јер je он већ мпш.вења, да пндустрија више доприносп богатству

*) Cnuc Kloek-a: „Tractatus de contributionibus“. Frankfurt, 1655. впди ce да iryje такође познат био. Брпкнер мисли, да га je п y Тоболску прп руди изшти морао. (Russische Eevue, 1891. 298.) Међу tioi извеоно je, да му нц пнглеске ни нпдерланске прплпке како полптпчке тако п кљшкевне нпсу познате бпле и зато je излишно поредитп га са дптературорг, која му je наепгурно сасвии непознаха бпла.

2 ) АУ. Koscher; „Geschichte der National-Oekonomik in Den ts c h 1 a n d“. München, 1874. Стр. 208—209.

366

ДE Л O