Delo

народа, но ли плодност земљишта или рудници сребра и злата. (стр. 202.) Елок опет сасвим меркантилистички прецењује значај рудннка (стр. 215.) Тек сувременици му Секендорф и Еонринг могли би ce no правилности погледа поредити са Крижанићем, алп њиховп списи већ нису вчше били y рукама његовнм (iep их он нигде ii не помиње, a извесно би их, као својим назорима приближнпје, цитирао пре, но ли једнога Фауста, да их je само познавати могао). После ових напомена да пристуинмо сада самоме излагању Крижанићеве привредне и Финансиске полнтике државне. Beh y предговору (Предговорlе, стр. I —VIII.) к својим иразговорима о владавини ” (политици) Крижа.нић наводи речи Филипа ческога кнеза којп, вели, имађаше обичај говорнти да ce добра владавина познаје no трима стварима: 1) no добрим путовима; 2) no доброме новцу, и 3) no доброме суду; na додаје да.ве : богатство владалаца ne лежи y количини новца, већ y количини људства, a сила државна опет ne лежн толико ни y ширини државе, ни y тврдоћи градова, колпко y доброме законодавству. Светска краљевска мудрост почива na овим двема речима : „ПознаИ самт> себе; не в\руж Јер празна и сујетна je то слава, кад владалац свој народ мори, да би задовољио туђине, којн му богате дарове дају, већ je слава владаочева y томе, да ce „не дасп> арвхитритЂ в% торгех% u вт> договорехч*“ ; као ii онда кад су му поданици часни и богати; na завршује предговор овим речима: подданики есутв владателв може ратв веств како долго хочетт.. A единал казна (каса државна) еств богата, a всл земла убога ; тамо скоро не станегв сили“. Сам спис свој Крижанић je поделио y три дела. Део ирви говори „о благу “ и, после општих напомена, обухвата y четири раздела расправе: о трговини (о6ђ торговству), занатима (об г в реместву), земљораду (о6ђ. тежачеству) и рудницима (обт, рудахт.). Део други носи заглавље ,о сили “ и (у 7 раздела) говори о војеној организацији државној (о тврђавама, наоружању и устројству војске, о војницима и војводама, о издржавању војске, na

р Примера ради, да ce види како je Крцжанић јасно, кратко и врло често баш 4IICTO народним српским речима казивао мисли своје, мн Beno меетимице сасвпм верио навеети вдасште речц шшчеве, a иначе пх махон дајемо y верноме преводу.

367

КРПЖАНПЋЕВА ПОЛИТПКА

ДЕЛО Y