Delo

чак и о називима, чиновима и одликовањима y војсци). Део трепи под заглављем „о мудрости“ (који je y издању Безсонова обухватио већину ирве стр. 105 до краја, a то je до стр. 438. и целу другу књигу) расправља разноврсне предмете али ипак вазда са гледншта политичкога. Ту ce говори пре свега о мудрости и философији y опште, затим о мудрости полнтичкој, na ce онда прелази на Физичке особине (типове народне), језпк и одело 1 —6.). Раздео 7. први пут нам ce јавља y облику разговора међу Борисом (који представља Руса) и Хервојем 1 ) (као заступником Словенства) и говори о положају Словена y опште, na прелази затим на испитивање рускпх геограФских и историјских прилика, на туђинска (нарочпто немачка) иотварања, на мане и слабости словенске (нарочито манију Словена за странцима и туђинштпном y опште) као и на штете, које Словенн отуда сносе (раздели 8 —21). Потом прелази на облике владавине (доказује да je рускп апсолутизам ипак бољи ii Словенима кориснпји од пољске анархије) и на питања из државнога права; тако говори нпр. о правима и дужностима владалачким и y облику царске престолне беседе износи своје погледе на управу државну, на неопходне реФорме, које ce y Русијп извести имају; претреса да.ве пптања о положају владара према народу, као и о међусобноме положају и правпма разнпх сталежа друштвенпх и најзад при крају прве књиге говори п о реду наслеђа (раздели : 22 —-36). У књизи I. врло je мало места писаних латпнскнм језиком, док je књига 11. највећим делом латински исписана. што je Безсонов све одмах напоредо и верно на руски преводио. У кљизи 11. продужујућп царску реч народу, настав.ва претрес иолитичких питања о разним владавпнама, законима, повластицама и слободијама (раздео 38 —48). Нарочити „раздћлг 49” говорп о множењу људства; na онда најзад прелазп на пптања сиољне аолитике, с нарочнтпм погледохм на ондаииве руске прилпке (50 —54). Књпга друга завршује са претресом грчке п немачке политике према Словенима (55

i) Овај дпјалшшш облик јавжа ce после само спорадичпо ц то нарочпто онде, где писац хоће да пзнесе протпвностп y назорима међу разним словенскпм народима. Тако нпр. y кљ. П. (стр. 305.) опет Рус Хервој говорп са Пољаком Еазижиром, јер ппсац хоће да покаже мане пољскога државног жпвота.

368

ДE Л O