Delo

јересима, a нарочито иолитичким (разним заблудама и таштим сујетама; раздели 59 Kao што ce већ из овога прегледа садржнне Крижанићева списа види, наш писац, поред свих поглавито националних испада, нпје ипак нигде изишао из оквира државне политике. Наше овде нпје, нити може бити, да писца пропратимо y свима гранама његове политике a нарочито y питањима државноправним. Желети би бнло да крји од наших стручних правника ■овоме нарочиту пажњу посвети. Ми ћемо ce зато, y опште полнтичким пптањима, огранпчмти само на поглавите мисли пишчеве, y колико налазили будемо, да оне доприносе бољему разумевању онога економно-политичкога дела, који и јесте поглавити предмет ове расправе. Знањс je, вели наш Крижанић сасвим y духу потоње критичке ФилосоФије 18. века (нарочито Давида Јума), иознавање ■ствари ио узроцима u ирема томе знати значи ствар неку иозна ■ вати ио узрацима њезиним. Јер ко не зна узроке , он u еаме ствари не иознаје. (I. 113). Ko, вели он даље, види, како сунцо- или месец помрчавају. a не познаје узроке, са којих ce ово помрачење збива, тај га не разуме, диви му ce и нада ce чак од •њега и злу некоме. A ко познаје узрок, са кога ce ово помрачење небеских светила збива, он га онда и разуме и не диви му ce, нити какво зло од њега ишчекује. (За овим долази и објашњење овога појава. I. стр. 113 1 i 4.) 1 ) Природа je наоружала све друге животиње свим оним, што им je за живот потребно : као роговима, зубима, ноктима, нагоиима na и самом вештином плпвања. «А човек ce једини од рођења ствара наг, неоружан, y пливању неумешан, и y свима стварима невешт o '. (I. 105.) Али je зато природа с друге стране богато накнадила човека двојим даровима, који га изнад животиње уздижу : ,разумом : да ce може мудрости учити ; и рукама : да може и израдити мудросна или вештачка дела“. (I. стр. 106.) Доцније je Франклину y особиту заслугу уписана реч што je деФинисао човека као животињу, која алате гради ! Народи ce. вели

Ч „Причина и (узрок) je ono, из п.та од чега што бива, a ,учинак-‘ (дејство) je оно, што узрок ствара. Разликује : творачки, материјалии, формални и крајњп узрок као главне, a као споредне : средстеа или оруђа, аовољне иогодбе итд. Умаи човек већ no узродима познаје дејства љихова, a где опет узроке не може да зна, тамо их no дејотвпма докучује. И зато, вели он иајзад, филоаофирати \значи y самоЈ ствари размишљлти о уШрцима иојава. Стр. 114—115.

369

КРИЖАНИЋЕВА ПОДПТПКА