Delo

Крижанић, вековпма уче једни од других ; нико није за дан нм за годину учеп п разуман постао, na и ми Словени имамо са осталим народима подједнака права на знање и образовање. (I. 108.) Па ипак, вели Крижанић, ,о наше туге и несреће, јер људи најмање мисле о ономе, што им je најпотребнпје. * (I. 86.) Сасвим y духу Платонове ФилосоФије и он вели: ,у човечјему телу једна je душа a y њој три животне крепости : разум , осеКање ii растење у ' (у Платона: умност, која je y држави олнчена y државницима, срце, оличено y војсцм и иотребе, заступљене y радницпма, произвођачима). „У државн je краљ душа, a y краљу и савету његовоме су и три животне крепости: мудрост, сила u благо ”. (I. стр. 265.) „Сила je y војсци, благо y трговини, a мудрост y краља u саветника његових ." (I. 117 ) Политика или кра.вевска мудрост je међу свима светскпм наукама најплеменитија и најузвпшенија ; a њене две заповедп, које су joj дно и основа, гласе : „s«аи самт, себе ; u не инородником% а (I. 116 —117.) Ja говорим, вели скромно наш Крижанић, оно, што држим да je добро, a рад бих видетп друге од мене уче није, да што боље принесу. (I. 302). Међу тим Крижанић je бно толики зналац и тако дубок и напредан политпчки мпслплац, да бп ce и многп понајобразованпјп народн ионосптм могли, кад би y својој књпжевностп из половпме 17. века њему равнога показати мргли. За ово наше мишљење о Крижанићу довољан су доказ већ главне идеје политике његове, због којих га и проФ. A. Брикнер y напред поменутој последњој расправп својој (y «Riissisclie Revne” за 1891.) зове образованим u y истини ђенијалним иисцем.“ (Стр. 295.) Свој први део о „благу“ Крижанић отпочиње са овомдуховитом напоменом : да су извори прихода, којима ce касе државне попуњују, свуда већ добро познатп и употребљени тако, да ce за њих с правом може pehu, да већ впше ничега новога под сунцем нема ! И зато би готово боље било ,одучавати ce од некојнх старнх, но ли тражпти пове начпне за пуњење каса”. Али je за дивно чудо : како ce y свим другим стварпма нови савети (све новине) сумњпче и лако осуђују, док једино y Финансиским пнтањима нема ничега тако новога,. ноправеднога, безбожнога п неповољнога, што не би бпло прнхваћено. (I. I—2.1 —2. a видм о томе и на стр. 281.) Ja нећу дакле^

370

ДЕ Л 0