Delo

371

КРИЖАНИЂ.ЕВА ПОЛПТПКА

вели он даље. да измишљам иове изворе прихода, већ само да покажем, који су од њих рђавн и неправедни, који воде богаћењу, a који напротив осиромашењу; и да затим још напоменем и како праведне, поштене и корисне приходе прибирати ваља. У зле изворе рачуна : 1) алхемију, јер ни један алхемиста није ,до данас још .„шедпнин капли злата изђ мТди сотворилг“. 2) ковање рђавога новца, које он убројава y очајне мере, Remedia desperata ; 3) свако неумесно u неараведно тервКење народа (лакомв! законн), као монополн, крчмарине итд.; a од свега најгоре je : 4) трговањв странаца ио земљи, који краљу и великашима поклоне чине a међу тим десет хиљада пута толико нашега блага из земље извозе, јер и y само време оскудице бакарним (дакле лошнм) новцем кунују и извозе храну из земље . l( u tí.icl велику творатт, eï> госаодарству To међу тим не чине домаћи трговци, којн са нама зло и добро трпе, већ ■обичпо најампици страних трговаца: Инглеза, Брабанћана, a нарочито Немаца (Хамбуржана), који no Русији тргују. Такви људи „лаком4е зилготђ иа сребро, неже волкл. на лгна“. Није све злато, што ce сија, нити je све корист, што ce чини, јер луди су они добици, којима ce једно узима a двоје даје. Дривреда je умешност користити ce свиме, чиме ce само користити можемо, како y нагаој земљи, тако u од околних народа. Ласкавци, који владаоцнма непостојане и пљачкашке мере препоручују, јесу праве ~краљевске сирене“. Јер сваки сталан приход мора : 1) оснивати ce на раду ; 2) растети с временом u стрџљењем ; и 3) добијати ce с аравдом u иоштењем. Ko умерено рибу лови свагда he, вели он, лова имати, a ко ~све y један дан излови тај други пут неће впше имати шта да уловиУ Неумерени намети убијају дакле народ a краљ не можв имати богатства „вт> кралевству убогомљ u нелшдовномт,.“ ~Не бо кралевства зарадч, кралев^, но крали кралевствт, eryrh уставлени Ове мисли он чешће понавља, јер му one беху полазна тачка свему размишљању његову y привредно-политичким питањима. У којој држави владају добри закони, ту домаћи поданици радо живе, a и туђи ce радо досељавају ; a где су закони грабљиви, тамо властити поданици желе промену владавине и мењају je, ако само могу, a туђи je избегавају. ~0 владателк>, тако строп лгодство, да не будутц •променом жуде, знак je, да je владавина рђава. У праве изворе